Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

та̏тарин

мтом 6, стр. 148

та̏тарин

татарин

Лема

татарин

Извор

том 6, стр. 148, редослед 24

  1. 1.

    (мн. та̏тари) (Татарин) припадник татарског народа; исп. Татари.

    мн. — множинаисп. — испореди
  2. 2.

    = татар.

    — Доведе два татарина турска свезана.
    Њег.
    Татарин ... донесе глас.
    Маж. М.
  3. 3.

    татарски коњ. Деан. Рј.

Изворни текст (OCR)
та̏тарин м (мн. та̏тари) 1. (Татарин) припадник татарског народа; исп. Татари. 2. = татар. — Доведе два татарина турска свезана. Њег. Татарин ... донесе глас. Маж. М. 3. татарски коњ. Деан. Рј.