Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

та̏чно̄ст

жтом 6, стр. 150

та̏чно̄ст

тачност

Лема

тачност

Извор

том 6, стр. 150, редослед 12

  1. —

    исп. точност особина онога који је тачан, онога што је тачно

    исп. — испореди
    исправност. — Туђом штедљивошћу и тачношћу подвостручио је родитељски иметак. Леск. Ј. Он је у томе добио сјајну потврду тачности својих уверења.
    Бел.
Изворни текст (OCR)
та̏чно̄ст, -ости ж; исп. точност особина онога који је тачан, онога што је тачно; исправност. — Туђом штедљивошћу и тачношћу подвостручио је родитељски иметак. Леск. Ј. Он је у томе добио сјајну потврду тачности својих уверења. Бел.