Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

та̀шшати

несврштом 6, стр. 145

та̀шшати

ташшати

Лема

ташшати

Извор

том 6, стр. 145, редослед 20

  1. 1.а.

    ударати руком о руку у знак допадања, одобравања, пљескати, аплаудирати.

    — По свршетку песме сви тапшу.
    Трифк.
    Кад је дошао конац чина, тапала би руком о руку ... као ... велика господа.
    Бег.
  2. 1.б.

    лупкати руком кога по раменима, леђима, у знак срдачности и мажења.

    — Војводе ... тапшаху свакога појединца по рамену довикујући:
    — Алал ти вера!
    Вес.
    Тепао је дјед коњу и ... таnшао га по врату.
    Гор.
  3. 2.

    лупкати, тапкати.

    — У хлебарници тапшу сита.
    Макс.

Пододреднице

~ се

уз. повр. према татати (1б). — Официри победничке и побеђене стране прилазили су једни другима, грлили су се и тапшали по раменима. НИН 1972

уз. повр. према татати (1б).
Изворни текст (OCR)
та̀шшати, та̏пше̄м несврш. 1. а. ударати руком о руку у знак допадања, одобравања, пљескати, аплаудирати. — По свршетку песме сви тапшу. Трифк. Кад је дошао конац чина, тапала би руком о руку ... као ... велика господа. Бег. б. лупкати руком кога по раменима, леђима, у знак срдачности и мажења. — Војводе ... тапшаху свакога појединца по рамену довикујући: — Алал ти вера! Вес. Тепао је дјед коњу и ... таnшао га по врату. Гор. 2. лупкати, тапкати. — У хлебарници тапшу сита. Макс.