Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

таја̀нствен

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 123

таја̀нствен

тајанствен

Лема

тајанствен

Извор

том 6, стр. 123, редослед 5

  1. а.

    у којему има нешто тајно, нејасно, недокучиво, загонетан.

    — Мртва природа код њега дише неким демонским, тајанственим и смијешним животом.
    Матош
    Текао је Дунав ћутљив, достојанствен, моћан и тајанствен.
    Чипл.
  2. б.

    који нешто прикрива, у чијем се држању види да чува неку тајну.

    — Он је волео да изгледа учеван и тајанствен.
    Андр. И.
    Шта се ту правиш важан и тајанствен?
    Кол.
Изворни текст (OCR)
таја̀нствен, -а, -о а. у којему има нешто тајно, нејасно, недокучиво, загонетан. — Мртва природа код њега дише неким демонским, тајанственим и смијешним животом. Матош. Текао је Дунав ћутљив, достојанствен, моћан и тајанствен. Чипл. б. који нешто прикрива, у чијем се држању види да чува неку тајну. — Он је волео да изгледа учеван и тајанствен. Андр. И. Шта се ту правиш важан и тајанствен? Кол.