Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

та̂јан

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 124

та̂јан

тајан QA: medium

Лема

тајан

Извор

том 6, стр. 124, редослед 17

  1. 1.а.

    -јно) а. који представља тајну, који се чува као тајна, непознат, скривен, скровит.

    — Да ти пришапнем тајне приповијести оно аристократичног Дубровника.
    Војн.
    То је благи мир сасвим тајан и на којем ми нико не завиди.
    Лал.
  2. 1.б.

    који се обавља, одржава кришом, скривено од власти, јавности, света:

    састанак, ~ путовање, ~ веза. — Све време се говорило да ће посао комисије бити тајан. Пол. 1967.
    Ђур.
  3. 1.в.

    чије се постојање скрива, за који се не зна; који делује кришом од власти или скривено од грађана, јавности: ~ фонд, складиште; ~ организација, ~ дипломатија, ~ полиција.

    Рад тајних служби биће мање тајан. Пол. 1974.
  4. 2.

    тајанствен, загонетан, тајновит.

    А сада се стане примицати ноћ тајна, подмукла. Леск. Ј. Бућкало додирне воду по површини... и забућка по површини тајне звуке. Чипл. Морача ... избија однекуд из утробе мрачних и тајних планина.
Изворни текст (OCR)
та̂јан, -јна, -јно) 1. а. који представља тајну, који се чува као тајна, непознат, скривен, скровит. — Да ти пришапнем тајне приповијести оно аристократичног Дубровника. Војн. То је благи мир сасвим тајан и на којем ми нико не завиди. Лал. б. који се обавља, одржава кришом, скривено од власти, јавности, света: