та́јац

тајац

Лема

тајац

Извор

том 6, стр. 124, редослед 1

1.
стање, ситуација кад се прекине разговор и сваки шум, ћутање, мук, тишина; затишје.
— И одјури, а у соби настаде тајац као у гробӯ.
Бен.
И данас је тајац на нашим положајима.
Ств. 1948.
Ограшја ћуте, тајац пољем гази.
Бој.
Док ће у тајцу мекопутном слушати хучна вода.
Уј.
2.
тихо место у реци. Бак. Реч.

Изворни текст (OCR)

та́јац, -јца м 1. стање, ситуација кад се прекине разговор и сваки шум, ћутање, мук, тишина; затишје. — И одјури, а у соби настаде тајац као у гробӯ. Бен. И данас је тајац на нашим положајима. Ств. 1948. фиг. Ограшја ћуте, тајац пољем гази. Бој. Док ће у тајцу мекопутном слушати хучна вода. Уј. 2. тихо место у реци. Бак. Реч.