Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

та̏ја̄ње

стом 6, стр. 123

та̏ја̄ње

тајање

Лема

тајање

Извор

том 6, стр. 123, редослед 9

  1. —

    гл. им. од та̏јати.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
    — Цустио је да се добро оциједи брада], слушајући тајање капљица,
    — које су га подсјећале на пролећа и ускипјеле стрехе.
    Куш.
Изворни текст (OCR)
та̏ја̄ње с гл. им. од та̏јати. — Цустио је да се добро оциједи брада], слушајући тајање капљица, — које су га подсјећале на пролећа и ускипјеле стрехе. Куш.