та̑јна

тајна

Лема

тајна

Извор

том 6, стр. 124, редослед 12

1.а.
оно што се таји, крије, што се не прича, не објављује: државна ~, војна ~, пословна ~, професионална ~
— Већ се од њега нису криле ни саме домаће тајне.
Вес.
Није јој одао ту тајну.
Леск. Ј.
1.б.
оно што је непознато, неоткривено, нее̑доступно сазнању; оно што треба научити, схватити да би се упознало нешто: тајне јприроде, свемира, мора, живота, тајне математике, филозофије.
— Боже скривени иза хладнога неба тајни ... руке ти узвијам у слабости часу.
Макс.
Омогућавала су постепено свладавање природе и одмицање завјесе над све већим бројем тајни. Лог.
2.
в. оно што је пресудно у овладавању нечим или у достизању нечега.
— Јасно је видео У чему се састоји тајна његовог ... VспеХа.
Скерл.
Главна тајна ... игре лежи у ...
Ват.
2.
тајна, непозната, загонетна природа кога или чега; недоступност нечега другим особама (одн. јавности), тајност.
— Његов дух био је увек засењен том светлошћу звезде која није хтела да изађе из своје тајне.
Дуч.
Тајна приватних писама ипак би требала бити зајамчена.
Крл.
3.
(често с атрибутом »света«) рлг. култна радња, обред коме се придаје смисао преношења божје благодети на вернике: ~ причешћа, ~ брака, е кр тења.
с — средњи родрлг. — религија

Фразе

јавна ~ оно што је познато, што се зна иако није званично, формално обелодањено.

Изворни текст (OCR)

та̑јна ж 1. а. оно што се таји, крије, што се не прича, не објављује: државна ~, војна ~, пословна ~, професионална ~. — Већ се од њега нису криле ни саме домаће тајне. Вес. Није јој одао ту тајну. Леск. Ј. б. оно што је непознато, неоткривено, нее̑доступно сазнању; оно што треба научити, схватити да би се упознало нешто: тајне јприроде, свемира, мора, живота, тајне математике, филозофије. — Боже скривени иза хладнога неба тајни ... руке ти узвијам у слабости часу. Макс. Омогућавала су постепено свладавање природе и одмицање завјесе над све већим бројем тајни. Лог. 2. в. оно што је пресудно у овладавању нечим или у достизању нечега. — Јасно је видео У чему се састоји тајна његовог ... VспеХа. Скерл. Главна тајна ... игре лежи у ... Ват. 2. тајна, непозната, загонетна природа кога или чега; недоступност нечега другим особама (одн. јавности), тајност. — Његов дух био је увек засењен том светлошћу звезде која није хтела да изађе из своје тајне. Дуч. Тајна приватних писама ипак би требала бити зајамчена. Крл. 3. (често с атрибутом »света«) рлг. култна радња, обред коме се придаје смисао преношења божје благодети на вернике: ~ причешћа, ~ брака, е кр тења.