тајно̀вит
тајновит
Лема
тајновит
Извор
том 6, стр. 125, редослед 7
- 1.а.
у којему има нешто тајно, загонетно, тајанствен (а).
— Тајновит дах све носио ме ... у крило мајке.
Излазило је да ће по тој тајновитој и чудној слутњи изгинути цела чета. Ћос.
- 1.б.
који нешто скрива, тајанствен (б).
— Ја нисам тајновит.
- 2.
тајни.
— Да ми носиш књигу тајновиту, да је предаш из руке у руку милој љуби Милош-чобанина.
Изворни текст (OCR)
тајно̀вит, -а, -о 1. а. у којему има нешто тајно, загонетно, тајанствен (а). — Тајновит дах све носио ме ... у крило мајке. Крањч. С. Излазило је да ће по тој тајновитој и чудној слутњи изгинути цела чета. Ћос. Д. б. који нешто скрива, тајанствен (б). — Ја нисам тајновит. Франг. 2. тајни. — Да ми носиш књигу тајновиту, да је предаш из руке у руку милој љуби Милош-чобан