та̑ј
тај QA: medium
Лема
тај
Извор
том 6, стр. 122, редослед 18
- 1.а.
та̂, то̂ показна придевска заменица а. указује на појам у близини или уопште у сфери саговорника: дај ту књигу, доврши тај задатак, куд водиш тога пса?
- 1.б.
указује на нешто што је поменуо саговорник или о чему је говорно лице нешто чуло, сазнало од других.
— А је ли Турчин тај ваш муселим?
Сав је горио од ... жеље да види тај град и ту гимназију.
- 1.в.
указује на нешто већ поменуто или обухваћено у казивању самог говорног лица или уопште у причању које је у току.
— Све око њега дућана се променило ... остаде .. само тај стари дућан.
На ту се вијест земаљска кугла испунила виком.
- 2.а.
у самосталној употреби (без непосредне везе са именицом) за поновно указивање на именички појам означен у претходном делу сложене или уопште опширније реченице.
— Тко хоће да бисер изнесе, томе је дубоко ронити!
Упорно се бранио од сна ... али тај није одступао.
- 2.б.
(у облику с. рода јд.) за указивање уопште на садржај претходног исказа, на констатоване околности.
— Људи су најчешће једнострано образовани; али се они тога не сећају. Поп.
- 2.б.
Сутра више о том. Богд.
- 2.в.
уз упитне заменице и прилоге, за указивање на садржај о коме се пита: какав је то шум? како си се то повредио?
— А с чеса то, господине?
Бленули су ... не разумевајући шта је ово, где су они то.
- 3.а.
за указивање на појам или појаву чије ближе одређивање следи у даљем делу реченице кад је реч о одређеној особи или уопште именичком појму.
— Само је фра Тадија могао бити тај који је послао ову вест.
Коначно дочекаше сви и тај тренутак да су их укрцали у вагоне.
- 3.б.
(у облику с. рода јд.) кад је у питању уопште садржај реченице.
— Дуго не заспи иза тога како се нагледа са мансарде ритова и бара.
Не видим ... користи у томе да овдје останем.
- 4.а.
за појачано истицање неке (придевом исказане) особине, у сликовитом казивању.
— Ал се врти крај огња пециво, ал се спрема то румено пиво!
- 4.б.
(уз именицу без других одредби) уопште за указивање на изузетне одлике нечега: такав (тако леп, велики, необичан и сл.).
— Да је било стати, па видити тај народ и ту опрему!
- 4.в.
кад се исказује нерасположење према коме или чему.
— Увијек та надметања, та залетавања у шакачки
Нех.
- 5.
и у количинском значењу.
colloquial— фриг. Пиквиче, пријане стари ... дај ми то руке!
Фразе
ако је томе тако ако је (то) тако, ако ствар тако стоји; за тога за то време. — За тога бијаше сунце заминуло за брежуљке. Леск. Ј.; и то при прелазу на ближе, конкретније назначавање нечега што је било само уопштено, поменуто, наговештено; и томе слично, и слично томе разг. на крају набрајања нечега кад се хоће показати да сличних предмета, појава има још више; има томе има, прошло је отада; много тог(а) много разних ствари, појава исл.; нисам ја тај, и ја сам био тај и сл. нисам ја такав, и ја сам био такав; о том потом разг. о томе ће касније бити речи; поред тога, уз то, к томе кад се износи још нека, додатна околност или аргуменат; с тим(е) кад се на нешто указује као на услов, ствар од које зависи претходно речено; тога нема! то је јединствена, изванредна ствар. — Што имамо авлију, тога нема! Пец.; тај и тај, то и то у препричавању као неодређено указивање на особу или ствар, појаву која је у ранијем казивању била конкретније одређена. — Цар одмах нареди да се ту и тV, у тај и тај дан искупи коло најлепших девојака. БВ 1909; тај ... онај при указивању на разнолике субјекте: један ... други. — А силни народ тамо амо шеће, тај тражи сунца, онај тражи хлада. Радич.; тај сам разг. то је за мене, то ми одговара; тај свет свет мртвих, онај свет; што ... то уз компаративе, кад степен у ком се испољава једна појава условљава и степен одн. изразитост друге појаве.
Изворни текст (OCR)
та̑ј1, та̂, то̂ показна придевска заменица 1. а. указује на појам у близини или уопште у сфери саговорника: дај ту књигу, доврши тај задатак, куд водиш тога пса? б. указује на нешто што је поменуо саговорник или о чему је говорно лице нешто чуло, сазнало од других. — А је ли Турчин тај ваш муселим? Јакш. Ђ. Сав је горио од ... жеље да види тај град и ту гимназију. Ивак. в. указује на нешто већ поменуто или обухваћено у казивању самог говорног лица или уопште у причању које је у току. — Све око њега дућана се променило ... остаде .. само тај стари дућан. Срем. На ту се вијест земаљска кугла испунила виком. Крањч. С. 2. у самосталној употреби (без непосредне везе са именицом) а. за поновно указивање на именички појам означен у претходном делу сложене или уопште опширније реченице. — Тко хоће да бисер изнесе, томе је дубоко ронити! Маж. Ф. Упорно се бранио од сна ... али тај није одступао. Лал. б. (у облику с. рода јд.) за указивање уопште на садржај претходног исказа, на констатоване околности. — Људи су најчешће једнострано образовани; али се они тога не сећају. Поп. Б. Сутра више о том. Богд. в. уз упитне заменице и прилоге, за указивање на садржај о коме се пита: какав је то шум? како си се то повредио? — А с чеса то, господине? Креш. Бленули су ... не разумевајући шта је ово, где су они то. Чипл. 3. за указивање на појам или појаву чије ближе одређивање следи у даљем делу реченице а. кад је реч о одређеној особи или уопште именичком појму. — Само је фра Тадија могао бити тај који је послао ову вест. Андр. И. Коначно дочекаше сви и тај тренутак да су их укрцали у вагоне. Јонке. б. (у облику с. рода јд.) кад је у питању уопште садржај реченице. — Дуго не заспи иза тога како се нагледа са мансарде ритова и бара. Каш. Не видим ... користи у томе да овдје останем. Креш. 4. а. за појачано истицање неке (придевом исказане) особине, у сликовитом казивању. — Ал се врти крај огња пециво, ал се спрема то румено пиво! Радич. б. (уз именицу без других одредби) уопште за указивање на изузетне одлике нечега: такав (тако леп, велики, необичан и сл.). — Да је било стати, па видити тај народ и ту опрему! Ад. в. кад се исказује нерасположење према коме или чему. — Увијек та надметања, та залетавања у шакачки бој. Нех. 5. разг. и покр. у количинском значењу. — фриг. Пиквиче, пријане стари ... дај ми то руке! Креш.