Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

таљѝгати

несврштом 6, стр. 134

таљѝгати

таљигати

Лема

таљигати

Извор

том 6, стр. 134, редослед 8

  1. 1.

    возити таљиге, превозити терет на таљигама.

  2. 2.

    ходати, пешачити с напором, обијати; мукотрпно радити, вући, теглити.

    с — средњи род
    — Вуненом струком огрнуо се путовођа па таљига.
    Шант.
    И камен вода рони, те неће живот гегулу, што љушти проју и по вазда таљига.
    Рад. Д.

Пододреднице

~ се

возити се, вући се путом (о колима, возилу). — Миче се дрвено сакато коњче под његовим рукама. Таљига се... крцата кутија. Мих

возити се, вући се путом (о колима, возилу).
Изворни текст (OCR)
таљѝгати, -а̄м несврш. 1. возити таљиге, превозити терет на таљигама. 2. ходати, пешачити с напором, обијати; мукотрпно радити, вући, теглити. — Вуненом струком огрнуо се путовођа па таљига. Шант. И камен вода рони, те неће живот гегулу, што љушти проју и по вазда таљига. Рад. Д.