тво́рчев
творчев QA: medium
Лема
творчев
Извор
том 6, стр. 153, редослед 21
- 1.а.
који припада творцу твр̑ди̏, твр́да, твр́до (одр. твр̑дӣ; комп. твр̏ђӣ) а. чије су 4естице чврсто збијене, који пружа јак отпор продору сечиеа и других оруђа, терету и сл.; који се тешко обрађује
метал, ~ стена, ~ дрво, ~ земља.
- 1.б.
који не мења облик под теретом, који се не угиба под телом, нееластичан ~ подлоrа, постеља, ~ јастук.
- 1.в.
обложен, прекривен каменом, асфалтом и сл.: пут, ~ стаза. Г. који је с мало течности и влаге, компактан, чврст (о храни); замешен с више брашна (о тесту); препечен, сув (о хлебу, колачу и сл.). д. који је начињен од доброг, издржљивог материјала, који се дуго може употребљавати, отпоран према хабању, кидању, цепању и сл., јак: ~ платно, ~ конац. ђ. покр. металан, кован(о новцу). —Четовасмо петнаест година, салетисмо доста тврда блаrа. НПХ. 2. a. начињен од камена и другог чврстог, отпорног материјала; осигуран утврђењима, погодан за одбрану, тешко освојив: ~ зграда, ~ кула, град.
Ја сам родом из Херцеговине, из тврдога Стоца на Брегави. Њег. б. бројан и добро наоружан, јак. — Тврду паша поставио стражу. НПХ. в. фиг. покр. имућан, богат. — Нагињем његову соју више неголи би се то могло судити по кроју моје оправе ... Његова је кућа тврда, моја ни тврда ни мека. Цар Е. 3. а. који може да поднесе велике напоре и ударе, издржљив, отпоран. — Од овог живота нема ништа грђе, али нема ништа од човека тврђе. Стан. Просу камење У свјет безљудни, откле се тврдо родило људско племе. Марет. б. (од нечега) покр. који се добро одупире нечему, отпоран према нечему. — Тврд од зиме као пас. Н. посл. Вук. Жена је (тврда од смрти) као Мачка. И. 4. а. постојан, непоколебљив; неизменљив: реч, ~ одлука, ~ намера. — Ми најсиромашнији смо најтврђи у вери, те волијемо душу него трбух. Мат. Све је ... обећала, а у тврдој нади да ће то бити хаир за њихову кућу. Мул. б. који искључује сваку сумњу, сигуран, поуздан; необорив. — Уза сваку речнајтврђи доказ мораш придати. Ил. 5. испуњен напорима, тежак, мукотрпан. — Тврди је занат бити лијепом женом. Јурк. Без куће и путева живим пуне двије тврде партизанске године. Вуј. 6. а. уздржљив у испољавању осећања, јак у савлађивању бола. — И ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила. НП Вук. б. неосетљив, немилосрдан, бездушан, окрутан. — Тврда душа ни за ког не мари. Март. Тако тврда срца, тако нечовечни могӯ да буду само људи. Ћос. Б. 7. а. који изражава строгост и хладноћу, одлучан, одсечан, оштар. — На тврдом јој лицу ниси видио ни трачка женске благости. Шен. Нетремичан поглед био је тврд, продоран. Моск. б. крут, уштогљен. — Све је то ... био овај невисок, тврдих кретња муж. Нех. фиг. Прошла су времена његове ... тврде версификације. Михиз. 8. тврдоглав, упоран; туп, глуп. — Гостајао је све тврђи што су га више разуверавали. Макс. Његова тврда кметска глава данас зна да је он господин. Крл. 9. (често у изразима: ~ на пари, ~ на речи и сл.) претерано штедљив, шкрт. — Тврди су Рашљани, не дају пару. Сиј. Може не дати ... превише је тврд на помоћи. Сим. 10. чврст, дубок (о сну). — Први сан бијаше тврд. Кум. 11. који у врло великој мери садржи карактеристику појма означеног именицом уз коју стоји, велики, жесток, тежак. — Сиротиње такве нема надалеко и то тврде сиротиње. Божић. 12. фон. неумекшан, непалаталан: ~ сугласник. на сузи бити не моћи лако заплакати; на ушима (тврдих ушију) наглув; орах (~ кост, ~ залогај) в. у3 орах (изр.); тврде главе (бити) непопустљив, тврдоглав; тврде руке (бити) претерано штедљив, шкрт; твр ду кожу (~ образ) имати немати осећања части и поноса, бити неосетљив на прекоре, не стидети се својих ружних поступака.
Фразе
~ вода хем. 1) природна вода која садржи много калцијум-карбоната и магнезијум-карбоната; 2) азотна киселина, ћезап Р-К Реч.; ~ грађа, ~ материјал камен и цигла, опека као грађевински материјал;
Изворни текст (OCR)
тво́рчев, -а, -о који припада творцу. твр̑ди̏, твр́да, твр́до (одр. твр̑дӣ; комп. твр̏ђӣ) 1. а. чије су 4естице чврсто збијене, који пружа јак отпор продору сечиеа и других оруђа, терету и сл.; који се тешко обрађује