тво́рчев

метал, ~ стена, ~ дрво, ~ земља.

Ја сам родом из Херцеговине, из тврдога Стоца на Брегави. Њег. б. бројан и добро наоружан, јак. — Тврду паша поставио стражу. НПХ. в. фиг. покр. имућан, богат. — Нагињем његову соју више неголи би се то могло судити по кроју моје оправе ... Његова је кућа тврда, моја ни тврда ни мека. Цар Е. 3. а. који може да поднесе велике напоре и ударе, издржљив, отпоран. — Од овог живота нема ништа грђе, али нема ништа од човека тврђе. Стан. Просу камење У свјет безљудни, откле се тврдо родило људско племе. Марет. б. (од нечега) покр. који се добро одупире нечему, отпоран према нечему. — Тврд од зиме као пас. Н. посл. Вук. Жена је (тврда од смрти) као Мачка. И. 4. а. постојан, непоколебљив; неизменљив: реч, ~ одлука, ~ намера. — Ми најсиромашнији смо најтврђи у вери, те волијемо душу него трбух. Мат. Све је ... обећала, а у тврдој нади да ће то бити хаир за њихову кућу. Мул. б. који искључује сваку сумњу, сигуран, поуздан; необорив. — Уза сваку речнајтврђи доказ мораш придати. Ил. 5. испуњен напорима, тежак, мукотрпан. — Тврди је занат бити лијепом женом. Јурк. Без куће и путева живим пуне двије тврде партизанске године. Вуј. 6. а. уздржљив у испољавању осећања, јак у савлађивању бола. — И ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила. НП Вук. б. неосетљив, немилосрдан, бездушан, окрутан. — Тврда душа ни за ког не мари. Март. Тако тврда срца, тако нечовечни могӯ да буду само људи. Ћос. Б. 7. а. који изражава строгост и хладноћу, одлучан, одсечан, оштар. — На тврдом јој лицу ниси видио ни трачка женске благости. Шен. Нетремичан поглед био је тврд, продоран. Моск. б. крут, уштогљен. — Све је то ... био овај невисок, тврдих кретња муж. Нех. фиг. Прошла су времена његове ... тврде версификације. Михиз. 8. тврдоглав, упоран; туп, глуп. — Гостајао је све тврђи што су га више разуверавали. Макс. Његова тврда кметска глава данас зна да је он господин. Крл. 9. (често у изразима: ~ на пари, ~ на речи и сл.) претерано штедљив, шкрт. — Тврди су Рашљани, не дају пару. Сиј. Може не дати ... превише је тврд на помоћи. Сим. 10. чврст, дубок (о сну). — Први сан бијаше тврд. Кум. 11. који у врло великој мери садржи карактеристику појма означеног именицом уз коју стоји, велики, жесток, тежак. — Сиротиње такве нема надалеко и то тврде сиротиње. Божић. 12. фон. неумекшан, непалаталан: ~ сугласник. на сузи бити не моћи лако заплакати; на ушима (тврдих ушију) наглув; орах (~ кост, ~ залогај) в. у3 орах (изр.); тврде главе (бити) непопустљив, тврдоглав; тврде руке (бити) претерано штедљив, шкрт; твр ду кожу (~ образ) имати немати осећања части и поноса, бити неосетљив на прекоре, не стидети се својих ружних поступака.