Одредница

тво̑ј

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 151

тво̑ј

твој

Лема

твој

Извор

том 6, стр. 151, редослед 31

  1. 2.

    (ген. м и с тво̂јег(а) и тво̂г(а), ж тво̀је̄) присвојна заменица за 2. л јд.

    ген. — генитивс — средњи родж — женски родјд. — једнина
  2. 1.а.

    који припада лицу коме се говори, саговорнику: ~ новац, ~ кућа, ~ одело.

  3. 1.б.

    који се односи на лице коме се говори, који потиче од тога лица: ~ вршњак, ~ старешина, ~ одлука.

    — Камо, брате, миле твоје пјесме!
    Ботић
  4. 2.а.

    (у именичкој служби) с јд. оно што припада, што. следује ономе коме се говори; оно што потиче од тога лица.

    с — средњи родјд. — једнина
    — Ником ништа, а теби ће бити твоје.
    Андр. И.
    Ал и јесте већ твога много.
    Змај
  5. 2.б.

    м мн. особе блиске лицу с којим се говори (укућани, родбина, једномишљеници и сл.).

    мн. — множинас — средњи родсл. — слично
    — Да и ти и твоји до деветога колена будете срећни!
    Вес.

Фразе

на твоју, по твоме по твојој жељи (вољи, мишљењу); твоје је твоја је дужност (право, воља).
Изворни текст (OCR)
тво̑ј, тво̀ја, тво̀је (ген. м и с тво̂јег(а) и тво̂г(а), ж тво̀је̄) присвојна заменица за 2. л. јд. 1. а. који припада лицу коме се говори, саговорнику: ~ новац, ~ кућа, ~ одело. б. који се односи на лице коме се говори, који потиче од тога лица: ~ вршњак, ~ старешина, ~ одлука. — Камо, брате, миле твоје пјесме! Ботић. 2. (у именичкој служби) а. с јд. оно што припада, што. следује ономе коме се говори; оно што потиче од тога лица. — Ником ништа, а теби ће бити твоје. Андр. И Ал и јесте већ твога много. Змај. б. м мн. особе блиске лицу с којим се говори (укућани, родбина, једномишљеници и сл.). — Да и ти и твоји до деветога колена будете срећни! Вес.