твр́дити
тврдити
Лема
тврдити
Извор
том 6, стр. 154, редослед 8
- 1.
казивати, изноити нешто као непобитну истину.
— Тврди јавно и убедљиво да ће офанзива почети тачно у поноћ.
У очи су јој тврдили да нису ништа видјели.
- 2.
осигуравати, утврђивати; причвршћивати.
— Вратнице су] ... изнутра тврдили мандалима и клинима. ЉЂуб.
Фразе
~ пазар в. уз пазар (изр.).
Пододреднице
1. утврђивати се, осигуравати се; јачати, снажити се. — Да се боље тврде за јунаштво. НП Вук. 2. добијати снагу, сигурност. — Све то је слушао испочетка нујно, а касније тврдећи се и набрекнувши до оне снаге којом је располагао у тучњави с доњим Курланима. Божић
Изворни текст (OCR)
твр́дити, твр̑дӣм несврш. 1. казивати, изноити нешто као непобитну истину. — Тврди јавно и убедљиво да ће офанзива почети тачно у поноћ. Вас. У очи су јој тврдили да нису ништа видјели. Бен. 2. осигуравати, утврђивати; причвршћивати. — Вратнице су] ... изнутра тврдили мандалима и клинима. ЉЂуб.