Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тврдо̀глав

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 155

тврдо̀глав

тврдоглав

Лема

тврдоглав

Извор

том 6, стр. 155, редослед 7

  1. 1.

    који упорно остаје при своме, који не уважава никакве разлоге и доказе сем својих, задрт, својеглав.

    — Умео је и он бити ужасно тврдоглав.
    Сек.
    Тврдоглав је као мазга.
    Франг.
  2. 2.

    непокоран, непослушан.

    — Апси ага тврдоглаву рају.
    Маж. И.
Изворни текст (OCR)
тврдо̀глав, -а, -о 1. који упорно остаје при своме, који не уважава никакве разлоге и доказе сем својих, задрт, својеглав. — Умео је и он бити ужасно тврдоглав. Сек. Тврдоглав је као мазга. Франг. 2. непокоран, непослушан. — Апси ага тврдоглаву рају. Маж. И.