Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тврдо̀ћа

жтом 6, стр. 156

тврдо̀ћа

тврдоћа

Лема

тврдоћа

Извор

том 6, стр. 156, редослед 10

  1. 1.

    механичко својство чврстих тела, отпор који она пружају продирању оштрице; степен, јачина те особине: ~ метала, лествица, скала тврдоће.

  2. 2.а.

    фиг. строгост, оштрина; окрутност.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Дирнута је тврдоћом његове заповиједи. Бег. б, упорност, тврдоглавост.
    — Тврдоћа његове воље ... свакоме је задавала муке док је био дјететом.
    Павл.
  3. 3.

    фиr. тврдичење, тврдичлук.

    — Ма што већма дом тврдоћом стеже, то се већа несит у њем леже.
    Март.
Изворни текст (OCR)
тврдо̀ћа ж 1. механичко својство чврстих тела, отпор који она пружају продирању оштрице; степен, јачина те особине: ~ метала, лествица, скала тврдоће. 2. фиг. а. строгост, оштрина; окрутност. — Дирнута је тврдоћом његове заповиједи. Бег. б, упорност, тврдоглавост. — Тврдоћа његове воље ... свакоме је задавала муке док је био дјететом. Павл. 3. фиr. тврдичење, тврдичлук. — Ма што већма дом тврдоћом стеже, то се већа несит у њем леже. Март.