те̏глити
теглити
Лема
теглити
Извор
том 6, стр. 158, редослед 19
- 1.а.
вући кола у запрези (о запрежној марви); возити вукући за собом.
— Беше пут бољи ... те су коњи лакше теглили.
Њемачки реморкер ... пловио је према Гибралтару ... теглећи за собом велики стари теретни брод.. ВУС 1971. Они ми се чине попут волова који тегле силне вреће туђега блаrа. Ков.
- 1.б.
држећи некога за руку присиљавати га на кретање.
— Окрену се Ненаду, којега је теглио и вукао за руку.
- 1.в.
преносити терет вукући га за собом по земљи или носећи на себи; превозити, преносити нешто на колима или товарној животињи.
— Истина, теглио је тамо вреће соли и цемента, али бар ... није страховао.
Доспео је до староr ... гробља, крај кога тегле само рабаџије. Петр.
- 1.в.
фиг. Све сам ја вас теглио на својим леђима. Крл.
- 1.г.
дохватити и потезати, вући.
— Стари рибар тегли за крајеве мреже.
Корио га је], пријетио му и напокон теглио за уши.
- 1.д.
фиг. бити под теретом неке обавезе, сносити последице нечега.
— Село ... тегли одговорност за тај злочин.
- 2.а.
радити без одмора тешке послове, ринтати, диринџити, издирати.
— Теглио сам ја што није жив човјек теглио.
Она ту тегли године и године, дала је Липајевима најбољу снагу.
- 2.б.
излажући се великим напорима преваљивати неки пут.
— Тегле просци из десетог села, као овце на солило.
- 3.а.
вући, нагињати на неку страну, у неком смеру; журно се кретати некуд, наглити.
— Свечев барјак тегли на сриједу ... листом ћемо за барјаком поћи.
Гомила тегли ка начелству очекујући ко ће отуд изићи.
- 3.б.
фиг. бити наклоњен некоме, симпатисати некога. Знало се да више тегли Русима него Французима. Нов.
- 3.в.
фиг. чинити да се неко приближи некоме, нечему, привлачити.
— Ilушта ...се дијете деди да га љуби, зар крв вуче, тегли крв сама, препознала се.
- 4.
пружати свом дужином, протезати.
— Укипи се теглећи руке увис што је више моrао.
- 5.
увлачити димове пушећи.
— Стари је свим силама теглио из чибука.
- 6.а.
имати одређену тежину, тежити.
dialectal— Сводови су сведени лакијем каменом ... и опекама с острва Родоса, од којих пет комада једва да тегле колик једна наша тубла црвеницом замијешена.
- 6.б.
мерећи утврђивати тежину, мерити, вагати. Вук Рј.
Пододреднице
1. а. истезати се, развлачити се. — фиr. Дан се теглио прљав, кишан. Мил. В. б. простирати се, ширити се. — Око влажних поља теглила су се плава брда, затварајући видик. Ћос. Б. 2. чинити широке покрете тела да би се оно размрдало и покренуло из опуштености, сањивости и сл. протезати се. — Устане зевајући и теглећи се као да је у својој соби. Трифк
Изворни текст (OCR)
те̏глити, -ӣм несврш. 1. а. вући кола у запрези (о запрежној марви); возити вукући за собом. — Беше пут бољи ... те су коњи лакше теглили. Јакш. Ђ. Њемачки реморкер ... пловио је према Гибралтару ... теглећи за собом велики стари теретни брод.. ВУС 1971. Они ми се чине попут волова који тегле силне вреће туђега блаrа. Ков. А. б. држећи некога за руку присиљавати га на кретање. — — Окрену се Ненаду, којега је теглио и вукао за руку. Ђур. в. преносити терет вукући га за собом по земљи или носећи на себи; превозити, преносити нешто на колима или товарној животињи. — Истина, теглио је тамо вреће соли и цемента, али бар ... није страховао. Ћоп. Доспео је до староr ... гробља, крај кога тегле само рабаџије. Петр. В. фиг. Све сам ја вас теглио на својим леђима. Крл. г. дохватити и потезати, вући. — Стари рибар тегли за крајеве мреже. Шант. Корио га је], пријетио му и напокон теглио за уши. Шимун. д. фиг. бити под теретом неке обавезе, сносити последице нечега. — Село ... тегли одговорност за тај злочин. Нов. 2. а. радити без одмора тешке послове, ринтати, диринџити, издирати. — Теглио сам ја што није жив човјек теглио. Андр. И. Она ту тегли године и године, дала је Липајевима најбољу снагу. Мих. б. излажући се великим напорима преваљивати неки пут. — Тегле просци из десетог села, као овце на солило. Коч. 3. а. вући, нагињати на неку страну, у неком смеру; журно се кретати некуд, наглити. — Свечев барјак тегли на сриједу ... листом ћемо за барјаком поћи. Март. Гомила тегли ка начелству очекујући ко ће отуд изићи. Нуш. б. фиг. бити наклоњен некоме, симпатисати некога. Знало се да више тегли Русима него Французима. Нов. в. фиг. чинити да се неко приближи некоме, нечему, привлачити. — Ilушта ...се дијете деди да га љуби, зар крв вуче, тегли крв сама, препознала се. Сиј. 4. пружати свом дужином, протезати. — Укипи се теглећи руке увис што је више моrао. Чипл. 5. увлачити димове пушећи. — Стари је свим силама теглио из чибука. О-А. 6. покр. а. имати одређену тежину, тежити. — Сводови су сведени лакијем каменом ... и опекама с острва Родоса, од којих пет комада једва да тегле колик једна наша тубла црвеницом замијешена. Љуб б. мерећи утврђивати тежину, мерити, вагати. Вук Рј.