Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

те́гнути

сврштом 6, стр. 159

те́гнути

тегнути

Лема

тегнути

Извор

том 6, стр. 159, редослед 12

  1. 1.

    претегнути, превагнути; фиг. надвладати, надјачати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Мари пукне суд. Увелико тегнуше добре стране: непорочан досад глас и младост.
    Буд.
  2. 2.

    кренути у неком правцу, према некоме, нечему, потегнути некуд.

    — Ал кад деци тегне мати, њу не може задржати.
    Змај
    Још би ти гвоздени врагови тегнули овамо доћи.
    Шен.
  3. 3.а.

    посегнути за нечим, машити се нечега.

    — Што науми не одуми, па да тегне облаке са неба скидати, и те би скидао.
    Торд.
  4. 3.б.

    определити се за нешто, одлучити се на нешто.

    — Ми судимо да устанак још није ни почео право и да би се у њ тегнули пустит и мухамедовци.
    Старч.
Изворни текст (OCR)
те́гнути, те̂гне̄м сврш. 1. претегнути, превагнути; фиг. надвладати, надјачати. — Мари пукне суд. Увелико тегнуше добре стране: непорочан досад глас и младост. Буд. 2. кренути у неком правцу, према некоме, нечему, потегнути некуд. — Ал кад деци тегне мати, њу не може задржати. Змај. Још би ти гвоздени врагови тегнули овамо доћи. Шен. 3. а. посегнути за нечим, машити се нечега. — Што науми не одуми, па да тегне облаке са неба скидати, и те би скидао. Торд. б. определити се за нешто, одлучити се на нешто. — Ми судимо да устанак још није ни почео право и да би се у њ тегнули пустит и мухамедовци. Старч.