Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

те̏гље̄ње

стом 6, стр. 159

те̏гље̄ње

тегљење

Лема

тегљење

Извор

том 6, стр. 159, редослед 9

  1. 1.

    гл. им. од теглити (се) ѐгљив, -а, -о 1. који се лако може теглити, развлачити, растегљив.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
    — Чисто сребро ... је ковно и тегљиво.
    НХ
  2. 2.

    који се отеже; слузав.

    — Болесници ... искашљују ... много тегљиве ... гњиладине.
    Батут
Изворни текст (OCR)
те̏гље̄ње с гл. им. од теглити (се). ѐгљив, -а, -о 1. који се лако може теглити, развлачити, растегљив. — Чисто сребро ... је ковно и тегљиво. НХ. 2. који се отеже; слузав. — Болесници ... искашљују ... много тегљиве ... гњиладине. Батут.