те́жа
тежа QA: medium
Лема
тежа
Извор
том 6, стр. 160, редослед 20
- 1.
привлачна сила Земље (и других небеских тела) због које сва тела падају на њихову површину, гравитација.
physics— Ако тело држимо у руци, осећамо дејство силе којом Земља привлачи то тело. t сила зове се Земљина тежа. Физ.
- 3.
На Мјесецу је сила теже шест пута мања од оне на Земљи. ОГ.
- 2.
(и те̂жа) в. тежина.
archaic— Тежа му злату је 20,4 пута већа од воде. Панч. те́жак, те́шка, те́шко (одр. те̂шкӣ; комп. те̏жӣ); супр. лак
- 1.
који има велику тежину, који по тежини превазилази предмете исте врсте: ~ камен, ~ возило, ~ оружје, ~ предмет.
- 2.а.
који изискује велики напор, велик труд, напоран.
— Играће разне сцене једне исте тешке ... улоге.
С таквим човјеком дебата је тешка.
- 2.б.
за шта се с напрезањем, дужим размишљањем може одлучити.
— То би ... био тежак избор.
- 3.
непријатан, неугодан, загушљив.
— Осећао се тежак и мучан мирис крављег млека.
У маленој, ниској ... собици зрак је претопао и тежак.
- 4.
који делује одбојно, неприступачан, с којим се не излази лако на крај.
— Карактера беше тешког: пламен и жесток, у љутини је био неприступачан.
- 5.
који је (по својим негативним особинама) изнад просечног, обичног, велик, веома строг, суров: ~ пијаница, ~ кривица, ~ казна, ~ робија.
- 6.
који се с муком, с великим болом подноси, који угрожава жживот, опасан.
— Још на почетку тамновања преболио сам тешу болест.
Голорук је налетио на животињу ... плативши тешким ранама.
- 7.
несносан, неподношљив, неповољан, мучан.
— Кад су ... дошли тешки дани ... остао је без круха.
Његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отрГнем.
- 8.
који се лако не може прежалити, болан, ненадокнадив: ~ губитак.
- 9.а.
који се с напором, напрезањем може да схвати, разуме, неразумљив, нејасан.
— Озбиљније и теже књиге никада немају велику публику.
Тешке метафоре ... претеране хиперболе ... чине књигу и сувише неразумљивом.
- 9.б.
сложен, замршен, компликован.
— Теже спорове пресуђивали су капетани, а мање кметови.
Обадвоје је размишљало о тешком питању: што је у овом случају најбоље радити?
- 10.а.
који оптерећује варење, пробаву, који се споро вари:
храна, ~ вечера.
- 10.б.
претеран, који има велику концентрацију, велики проценат алкохола, који претерано оптерећује, жесток.
Усне су јој црне, изгорене од тешка пића. Пец. После рада ... и тешког црног вина свак спава слатко. Каш.
- 11.
тром, спор, незграпан, невешт.
Напољу се чуо тежак бат цокула служитеља Јефте. Бар. Свећеник је] ... већ у годинама, крупан, мирних и малко тешких кретња. Наз.
- 12.
густ, чест, дебео, доброг квалитета, који добро утопљава (о тканинама, одећи).
Седела је у фотељи .. сва у својим хаљинама од тешког штофа. Андр. И. На њој је био ... »зобунац« од тешке свиле. Новак.
- 13.
погрдан, увредљив, који некога веома оптужује, ружан; срамотан.
Колико пута велим ја ... да ћу с оном мојом дома само лијепо зборит', да нигдје од мене не чује тешке ријечи. Лоп. Та осуда дивљег брака бива још тежом ако се роди дијете, јер се оно сматра незаконитим. ВУС 1973. На све те тешке оптужбе Пиквик није био уопће кадар изнијети ма какво оправдање. Креш.
- 14.
који је по вредности велик (о новцу), који се јавља у великим количинама, веома богат.
Многи су дошли са тешким парама и не питајући за цену куповали све што им је долазило до руку. Јак. Види се да су неки тешки богаташи, иако се стално жале како им овдје све недостаје. Ђон.
- 15.
велик по количини, грозан.
Моја искрвављена душа није могла друкчије, и опет сам пролила тешке сузе. Ћос. Б.
- 16.
а. велик по јачини, интензитету; кондензован, претеран.
Неко је ринуо колац међу њихова срца, па јој се спуштао на душV тежак бол. Петр. В. Налијева се на њих глуха и тешка тишина. Крл. б. коме се не може одолети, неодољив: дубок, чврст; немиран (о сну). — Он је отварао трепавице, али их је тешки санак притискивао. Вес. Уснула је тешким непотпуним сном. Крањч. Стј.
- 17.
а. који има висок ранг, који се више цени (по хијерархијском положају); меродаван.
Неки од фратара ... познају газду, али неће ... да га поздраве; мисле да он то треба први да уради: црковна је власт тежа од свјетовне. Ћип. Није ... ни свачији суд у стварима књижевног укуса подједнако тежак и меродаван. Нед. б. који има велику важност, велики значај, који ужива добар глас, одвећ озбиљан. — Тешким и озбиљним ријечима исприповиједио је Никола ... људима о погибији. Хорв. Веле да је он стара, тешка фирма која ће на сваком месту добро да ради. Јевт.
- 18.
(само у ж. роду) у другом стању, трудна, бременита (о жени).
Ивка, премда тешка, морала ју је дворити ... питати што би кухала. Коз. Ј.
- 19.
тужан, жалостан, сетан, суморан.
Сви су под дојмом тешкога растанка. Огр. Старојко ... викну Ш абану: — Шабан, де ону тешку ... Цигани засвираше. Станк.
- 20.
дубок, низак (о гласу, тону).
Шта се то ... догодило? — Зачује се ... с прага тежак и мумлав глас. Каш. Из удаљеног дијела куће допирали су ... тешки пасажи ... сонате. Крањч. Стј.
- 21.
а. који је пун облака, прекривен облацима.
Небо је тешко и некако гадно зелено. Нех. Тешким небом, из кога је ромињала игличаста киша, пловили су ниски ... облаци. Ћос. Б. б. густ, непрозиран, таман (о магли, диму, облацима). — Нисмо ce моrли оријентисати. Магла је била све тежа. Јак. Већ се пуши ... гарави, тешки дим. Матош. Над житним пољима лутају тешки облаци. Тад.
- 22.
који се с напором креће, тром, изнемогао, пијан.
И у скупштину дођу Ахејци тешки од вина. М-И.
- 23.
који одаје силину чега, снажан.
Душан ... притисне тежак цјелов на њена усrа. Бег.
- 24.
тврд, чврст.
Осјећају се више уморни но да су ... најтежу земљу копали. Ћип. Земља треба да је што снажнија, да није суха, тешка и Уладна ... да није каменита ни шљунковита. Тод.
- 25.
одвећ изразит, јарки.
Посљедња јесен је прошла воћњаком мојим и пролила тешке и зреле боје по воћу. Кркл.
- 26.
који је под теретом, у којем се осећа велик терет.— Тешке очи склаnају се на сан.
случај каже се за онога кеји је психички, ментално изгубљен, који се не може излечити, настран. — Тежак случај — понови натпоручник за Швејком. Јонке; ~ артиљеРија а) топови великог и највећег калибра; супр. лака артиљерија; б) аљ, о људима који су непокретљиви, који се нерадо или споро покрећу на какав посао или какву акцију; атлетика спортска дисциплина у коју се убрајају: бацање кладива, дизање тегова, рвање, бокс, надвлачење конопца (ужета) итд.; вода а) вода која садржи разних супстанција више него обична вода; б) хем. вода у којој се место обичног водоника налази тешки водоник (bО); ~ индустрија индустријске гране које се баве производњом средстава за производњу, за рад (машина, уређаја итд.); категорија једна од основних категорија у борилачким спортовима (у боксу: преко 81 кг, у рвању: преко 87 кг итд.); тешка срца, с тешким срцем нерадо, безвољно; тешке фигуре (у шаху) краљица (дама) и топови. — Лаким фигурама у шахV сматрају се коњи и ловци, а тешким краљица и топови. Шах 1; тешки водоник хем. деутериј(ум), изотоп водоника са атомском
Фразе
бити тешке руке, имати тешку руку имати веома снажан, јак ударац руком; бити тешке среће бити несрећан, немати успеха. — Тешке сам среће, неће ме ниједна цура. Ћип.; глава ми (му итд.) је тешка боли ме (га итд.) глава; колико је (неко) тежак (погодити, проценити) проценити чију вредност (обично његову финансијску моћ). — Келнерово око је у већини случајева погодило тренутно колико је гост »тежак«. Пол. 1958.; постати (бити) земљи ~ постати (бити) веома омрзнут, опасан; кобан. — Нису ништа знали о Бонапарти осим да је »постао земљи тежак«, јер свуда доноси рат, немир. Андр. И.; срећан је колико је ~ веома је срећан;
Изворни текст (OCR)
те́жа ж 1. физ. привлачна сила Земље (и других небеских тела) због које сва тела падају на њихову површину, гравитација. — Ако тело држимо у руци, осећамо дејство силе којом Земља привлачи то тело. t сила зове се Земљина тежа. Физ. 3. На Мјесецу је сила теже шест пута мања од оне на Земљи. ОГ. 2. (и те̂жа) заст. в. тежина. — Тежа му злату је 20,4 пута већа од воде. Панч. те́жак, те́шка, те́шко (одр. те̂шкӣ; комп. те̏жӣ); супр. лак 1. који има велику тежину, који по тежини превазилази предмете исте врсте: ~ камен, ~ возило, ~ оружје, ~ предмет. 2. а. који изискује велики напор, велик труд, напоран. — Играће разне сцене једне исте тешке ... улоге. Андр. И. С таквим човјеком дебата је тешка. Крл. б. за шта се с напрезањем, дужим размишљањем може одлучити. — То би ... био тежак избор. Јонке. 3. непријатан, неугодан, загушљив. — Осећао се тежак и мучан мирис крављег млека. Андр. И. У маленој, ниској ... собици зрак је претопао и тежак. Новак. 4. који делује одбојно, неприступачан, с којим се не излази лако на крај. — Карактера беше тешког: пламен и жесток, у љутини је био неприступачан. Ћос. Б. 5. који је (по својим негативним особинама) изнад просечног, обичног, велик, веома строг, суров: ~ пијаница, ~ кривица, ~ казна, ~ робија. 6. који се с муком, с великим болом подноси, који угрожава жживот, опасан. — Још на почетку тамновања преболио сам тешу болест. Чол. Голорук је налетио на животињу ... плативши тешким ранама. Нех. 7. несносан, неподношљив, неповољан, мучан. — Кад су ... дошли тешки дани ... остао је без круха. Крл. Његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отрГнем. Нуш. 8. који се лако не може прежалити, болан, ненадокнадив: ~ губитак. 9. а. који се с напором, напрезањем може да схвати, разуме, неразумљив, нејасан. — Озбиљније и теже књиге никада немају велику публику. Скерл. Тешке метафоре ... претеране хиперболе ... чине књигу и сувише неразумљивом. Прод. б. сложен, замршен, компликован. — Теже спорове пресуђивали су капетани, а мање кметови. Вујач. Обадвоје је размишљало о тешком питању: што је у овом случају најбоље радити? Новак. 10. а. који оптерећује варење, пробаву, који се споро вари: