тежѝна
тежина
Лема
тежина
Извор
том 6, стр. 163, редослед 5
- 1.
сила којом на неко тело делује поље силе Земљине теже, а тело врши притисак на подлогу. —У групу мишићних осећаја убрајамо још и осећаје напора и тежине. Псих.
physics - 2.
износ количине те силе који се добије као производ масе тела и убрзања Земљине теже.
— Таква исхрана ... даје тијелу оптималну тежину, тј. тежину играча у којој се он осјећа најбоље. Ног. фиr. Он Стерија ће одједном осетити сву тежину окова које је наметало тадашње васпитање.
- 3.
тешкоћа, напор.
— Од њега није хтјела скривати сву тежину свога положаја.
У овоме је баш љепота веслачког спорта, али и сва његова тежина.
- 4.
важност, вредност, значај; тежиште.
— Да би ријеч добила своју праву тежину, она треба да буде непоновљиво индивидуална ријеч пјесника.
Природно је што је тежина ове сатиричне критике пала на господичиће који путују да себе изобразе.
- 5.
тежак осећај (у глави), осећај гађења, мука.
— Почињао је Стјепан Аркадијевић осјећати неку особиту тежину у глави.
Наједном ме обузе туга и тежина, да ми се стегло грло.
- 6.
одређена мера, количина чега утврђена мерењем.
— Залихе маслаца треба да се чувају све дотле док не будемо могли давати војницима побољшицу маслаца у пуној тежини.
- 7.
необ. део, комад, парче.
— Чинило се да се све тежине помичу у његову тијелу.
Фразе
атомска (атомна) ~ број који показује колико је пута атом неког елемента тежи од 1б тежине кисеоникова атома; молекулска (молекуларна) ~ збир тежине свих атома у једном молекулу; специфична ~ однос тежине једног тела према другом једнаке запремине (обично тежина јединице запремине (1 стз) неке материје).
Изворни текст (OCR)
тежѝна ж 1. физ. сила којом на неко тело делује поље силе Земљине теже, а тело врши притисак на подлогу. —У групу мишићних осећаја убрајамо још и осећаје напора и тежине. Псих. 2. износ количине те силе који се добије као производ масе тела и убрзања Земљине теже. — Таква исхрана ... даје тијелу оптималну тежину, тј. тежину играча у којој се он осјећа најбоље. Ног. фиr. Он Стерија ће одједном осетити сву тежину окова које је наметало тадашње васпитање. Милис. 3. тешкоћа, напор. — Од њега није хтјела скривати сву тежину свога положаја. Крањч. Стј. У овоме је баш љепота веслачког спорта, али и сва његова тежина. Весл. 4. важност, вредност, значај; тежиште. — Да би ријеч добила своју праву тежину, она треба да буде непоновљиво индивидуална ријеч пјесника. Лит. 1957. Природно је што је тежина ове сатиричне критике пала на господичиће који путују да себе изобразе. Ђурић. 5. тежак осећај (у глави), осећај гађења, мука. — Почињао је Стјепан Аркадијевић осјећати неку особиту тежину у глави. Крањч. Стј. Наједном ме обузе туга и тежина, да ми се стегло грло. Петр. Б. 6. одређена мера, количина чега утврђена мерењем. — Залихе маслаца треба да се чувају све дотле док не будемо могли давати војницима побољшицу маслаца у пуној тежини. Јонке. 7. необ. део, комад, парче. — Чинило се да се све тежине помичу у његову тијелу. Торб.