Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

те́за

жтом 6, стр. 164

те́за

теза

Лема

теза

Етимологија

Greek

Извор

том 6, стр. 164, редослед 4

  1. 1.а.

    поставка, тврдња, тврђење, став који треба доказати, одбранити.

    — Iротив њихове тезе о држави владари се све више позивају на одредбе римскога права. Пов.
  2. 2.б.

    Ако субјективна идеја писца преовлада над објективном идејом његова дела ... имаћемо такозвана дела с тезом, у којима писац декларативно излаже своје идеје, а ликови су му беживотни. Т. књ. б. (обично мн.) кратка садржина појединих ставова из неког излагања, реферата, расправе.

    с — средњи родмн. — множина
    — Радна група која је радила на изради теза истиче три елемента ... у организирању културних дјелатности. Вј. 1972.
  3. 2.

    у Хегеловој филозофији: први, полазни степен дијалектичког развоја, дијалектичке тријаде (теза

    philosophy
    фил. — филозофија
    — антитеза
    — синтеза), позитивна логичка поставка.
    — Ге опреке »Ја« и
    НЕ
    — ја, »да« и »не«, добра и зла вјечно се супротстављају уједињујући се у синтетичку надређену повезаност (теза
    — антитеза
    — синтеза). Ант.
  4. 3.а.

    научни рад за стицање докторског степена, дисертација.

  5. 3.б.

    писмени рад, део испита за стицање неког степена са дипломом.

    — Испит се састоји из домаће тезе, клаузурне радње и усменог испита. Мј. 192б.
  6. 4.

    спуштање гласа; ненаглашени део слога, метричке стопе или акценатске целине; супр. арза. ЕЛЗ..

    poetic
    поет. — поетика, поетски
Изворни текст (OCR)
те́за? ж грч. 1. а. поставка, тврдња, тврђење, став који треба доказати, одбранити. — Iротив њихове тезе о држави ... владари се све више позивају на одредбе римскога права. Пов. 2. Ако субјективна идеја писца преовлада над објективном идејом његова дела ... имаћемо такозвана дела с тезом, у којима писац декларативно излаже своје идеје, а ликови су му беживотни. Т. књ. б. (обично мн.) кратка садржина појединих ставова из неког излагања, реферата, расправе. — Радна група која је радила на изради теза истиче три елемента ... у организирању културних дјелатности. Вј. 1972. 2. фил. у Хегеловој филозофији: први, полазни степен дијалектичког развоја, дијалектичке тријаде (теза — антитеза — синтеза), позитивна логичка поставка. — Ге опреке »Ја« и Не — ја, »да« и »не«, добра и зла вјечно се супротстављају уједињујући се у синтетичку надређену повезаност (теза — антитеза — синтеза). Ант. 1. 3. а. научни рад за стицање докторског степена, дисертација. б. писмени рад, део испита за стицање неког степена са дипломом. — Испит се састоји из домаће тезе, клаузурне радње и усменог испита. Мј. 192б. 4. поет. спуштање гласа; ненаглашени део слога, метричке стопе или акценатске целине; супр. арза. ЕЛЗ..