Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тѐкија

жтом 6, стр. 166

тѐкија

текија

Стална адреса

Лема

текија

Извор

том 6, стр. 166, редослед 11

  1. 1.

    (ген. мн. те̏кӣја̄) тур. зграда, муслимански манастир у коме дервиши обављају верске обреде.

    ген. — генитивмн. — множинатур. — турски
    — Евлија Челебија хвали београдску чаршију ... џамије, текије и медресе.
    Петр. В.
    Шејх сам текије мевлевијског реда, најбројнијег и најчистијег. Селим.
  2. 2.

    капелица, маузелеј, гробница неког свеца. Кл. Рј.

  3. 3.

    извор, врело, студенац.

    — Ал нек буде вода из текије, а не из мутне Дунаве.
    НПХ
Изворни текст (OCR)
тѐкија ж (ген. мн. те̏кӣја̄) тур. 1. зграда, муслимански манастир у коме дервиши обављају верске обреде. — Евлија Челебија ... хвали београдску чаршију ... џамије, текије и медресе. Петр. В. Шејх сам текије мевлевијског реда, најбројнијег и најчистијег. Селим. 2. капелица, маузелеј, гробница неког свеца. Кл. Рј. 3. извор, врело, студенац. — Ал нек буде вода из текије, а не из мутне Дунаве. НПХ.