Одредница

те̏к

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 165

те̏к

тек QA: medium

Лема

тек

Извор

том 6, стр. 165, редослед 23

  1. 1.

    прил.

    прил. — прилог
  2. 1.

    истом, једва.

    — На пазару се тек раздањује.
    Јевт.
    Тек касније сјетио се да је та мисао ... била из Криловљеве басне.
    Крањч. Стј
  3. 2.

    само, једино, толико само, ништа више него.

    — У нечем имате мало и право, рекох тек да јој нешто попустим.
    Шапч.
    То бијаху трговине тек другога реда.
    Ђал.
  4. 3.

    управо, баш, у том тренутку.

    — А њој ништа, само посрну, тек јој дијете испаде.
    Мил.
    В.
  5. 4.

    још како, и те како (обично у претњи или у ишчекивању каквог изненађења).

    — Мени нана једнако прети да ће ме послати у школу, па ће тамо тек учитељ да бије.
    Вес.
    Изиђем у двориште. Кад тамо, имам тек шта видети!
    Дом.
  6. 5.

    речца за закључивање у сваком случају, било шта било, дакле.

    — Ако је заорати: Помози св. Никола! Ако се заглиби кобила: Помози св. Никола! Тек, мој свети Никола свуд.
    Вес.
    П. везн. 1.I ипак, поред тога, упркос чему.
    — Еле, како-тако, тек он којекако пређе у трећи разред.
    Срем.
    Види, гдешто му град ... изрешетао купус и остало поврће
    — али тек није много штете.
    Глиш.
  7. 2.

    још мање, а камоли.

    — Мантија ... дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у црквV!
    Ат.
  8. 3.

    (често у вези са: што) чим, како, након што (за означавање блиске прошлости или блиске будућности).

    — Тек соколу прво перје никне, он не може више мировати.
    Њег.
    Тек ја иза стаја, паде мушко дете.
    Ћос. Б.
    Тек што примиш ову посланицу, итај к мени.
    НП Вук
  9. 4.

    будући да, док, пошто.

    archaic
    — Чуће се брзо, бојим се, и горијех ствари тек немамо главе ни памети. ЊџК.

Фразе

тако ~ (с негативним обликом глагола) лако, олако, без напора; без отпора, без противљења. — Не био, који сам! Кијаће она то ... Не да се овај тако тек! Ад.;тек који, тек какав презр. ма који, који било, ма какав, какав било. — Она двојица ... врло су глупи и неотесани, а ја нисам луда да примим у стан тек кога било. Дом. Њега вара за вољу тек каквому жутокљунцу! Ђал; тек-тек 1) ипак, при свем том. — Ама си се много предругојачила, — вели јој Милош. — Истина, ниси ни досле била милостива срца, али тек-тек. Ранк.; 2) врло мало, неприметно. — Главицом мало тек-тек што креlе.
Кост. Л.
Изворни текст (OCR)
те̏к 1. прил. 1. истом, једва. — На пазару се тек раздањује. Јевт. Тек касније сјетио се да је та мисао ... била из Криловљеве басне. Крањч. Стј. 2. само, једино, толико само, ништа више него. — У нечем имате мало и право, рекох тек да јој нешто попустим. Шапч. То бијаху трговине тек другога реда. Ђал. 3. управо, баш, у том тренутку. — А њој ништа, само посрну, тек јој дијете испаде. Мил. В. 4. још како, и те како (обично у претњи или у ишчекивању каквог изненађења). — Мени нана једнако прети да ће ме послати у школу, па ће тамо тек учитељ да бије. Вес. Изиђем у двориште. Кад тамо, имам тек шта видети! Дом. 5. речца за закључивање у сваком случају, било шта било, дакле. — Ако је заорати: Помози св. Никола! Ако се заглиби кобила: Помози св. Никола! Тек, мој свети Никола свуд. Вес. П. везн. 1.I ипак, поред тога, упркос чему. — Еле, како-тако, тек он којекако пређе у трећи разред. Срем. Види, гдешто му град ... изрешетао купус и остало поврће — али тек није много штете. Глиш. 2. још мање, а камоли. — Мантија ... дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у црквV! Ат. 3. (често у вези са: што) чим, како, након што (за означавање блиске прошлости или блиске будућности). — Тек соколу прво перје никне, он не може више мировати. Њег. Тек ја иза стаја, паде мушко дете. Ћос. Б. Тек што примиш ову посланицу, итај к мени. НП Вук. 4. заст. будући да, док, пошто. — Чуће се брзо, бојим се, и горијех ствари тек немамо главе ни памети. ЊџК.