те̑ло
тело, тијело QA: medium
Лема
тело
Варијанте
тијело, ти̏јело
Извор
том 6, стр. 172, редослед 15
- 1.а.
(лок. те̂лу и те́лу мн. те̂ла, ген. те̂ла̄, и телѐса, ген. теле́са̄) човечји или животињски организам, схваћен у својој целовитости (као морфолошка и функционална целина).
biology— Луцијина мати није тијелом нимало кршнија од своје кћери.
Сисари су стекли сталну температуру тела.
С. фиr. Као да су пали ударци по тијелу неких грмова.
- 1.б.
мртав човечји организам, леш.
— Капе доље ... Откријте главе. Сад ће изнијети тијело.
Земунци су виђали како из гомиле телеса, натоварених на ... кола, по неки несрећник, недотучен, мрдне руком.
- 1.в.
анат. поједини орган или део органа живог организма.
— Пространи део очне коморе иза сочива испуњен је пихтијастим и провидним стакластим телом.
С. У ... средњи мозак спадају: четвероквржна плоча, видни чворови и пругаста тијела.
Маховине се могу и вегетативно размножавати помоћу ситни расплодних тела.
С.
- 2.а.
сваки посебан предмет у простору, који може бити крут, еластичан или пластичан.
physics— Ги специјални ставови, то су Галилејеви славни закони слободног падања тела.
- 2.б.
засебан део неког предмета.
— Пази како је тело затварача пушке зарђало.
- 3.
фиг. удружење, скуп, организација, служба, установа с одређеном наменом, функцијом у јавном, друштвеном и политичком животу: самоуправно ~, бирачко ~, међународно ~, научно ~, стручно ~, огптинско ~, законодавно ~, званично ~, радно ~, судско
- 4.
мат. (обично у изразу: геометријско ) део простора ограничен равним или кривим површинама.
Два се тијела гибају по краковима правога кута једнолико према врХу. А.г. 1.
- 5.
астр. обично у изразу: небеско (свемирско) ~ заједнички назив за све материје или скупове материја које се крећу по васионском простору (планете, комете, метеори,звезде, сателити, звездана јата итд.).
- 6.
хем. старији назив за неорганске и органске материје (елементе и једињења).
Све су ковине проста тијела. Лог. 2. Нека од тих органских једињења сагоревају потпуно у животињскоме организму ... Тако бива с шећером и масним телима. Ђаја. 7. необ. полни орган.
Фразе
бити душом и телом (уз кога или што) бити ватрени присталица кога или чега; жуто ~ анат. жлезда с унутрашњим лучењем; једва још душа у телу разГ. кад се хоће истаћи да је неко сасвим изнемогао од старости или слабости.
Изворни текст (OCR)
те̑ло, ијек. ти̏јело, с (лок. те̂лу и те́лу; мн. те̂ла, ген. те̂ла̄, и телѐса, ген. теле́са̄) 1. биол. а. човечји или животињски организам, схваћен у својој целовитости (као морфолошка и функционална целина). — Луцијина мати није тијелом нимало кршнија од своје кћери. Новак. Сисари су стекли сталну температуру тела. Станк. С. фиr. Као да су пали ударци по тијелу неких грмова. Наз. б. мртав човечји организам, леш. — Капе доље ... Откријте главе. Сад ће изнијети тијело. Крањч. Стј. Земунци су виђали како из гомиле телеса, натоварених на ... кола, по неки несрећник, недотучен, мрдне руком. Пол. 1944. в. анат. поједини орган или део органа живог организма. — Пространи део очне коморе иза сочива испуњен је пихтијастим и провидним стакластим телом. Станк. С. У ... средњи мозак спадају: четвероквржна плоча, видни чворови и пругаста тијела. НЧ. Маховине се могу и вегетативно размножавати помоћу ситни расплодних тела. Станк. С. 2. а. физ. сваки посебан предмет у простору, који може бити крут, еластичан или пластичан. — Ги специјални ставови, то су Галилејеви славни закони слободног падања тела. Петрон. б. засебан део неког предмета. — Пази како је тело затварача пушке зарђало. Јак. 3. фиг. удружење, скуп, организација, служба, установа с одређеном наменом, функцијом у јавном, друштвеном и политичком животу: самоуправно ~, бирачко ~, међународно ~, научно ~, стручно ~, огптинско ~, законодавно ~, званично ~, радно ~, судско