Одредница

те́ма

жтом 6, стр. 173

те́ма

тема

Лема

тема

Етимологија

Greek

Извор

том 6, стр. 173, редослед 22

  1. 1.

    предмет, основна, главна мисао (расправе, говора, уметничког дела и сл.).

    сл. — слично
    — Темељна тема Крањчевићева песимизма је резигнација.
    Матош
    Барон жели само да пребаци разговор на другу тему.
    Андр. И.
  2. 2.

    предмет који треба писмено обрадити, наслов школског писменог задатка.

    — Шамика му је казао да не буде дугачко, али само да се држи задате теме.
    Игњ.
    У вишим разредима теме су биле замршеније.
    Јонке
  3. 3.

    мотив музичке композиције, музичког дела који мелодијски, хармонијски и ритмички представља целину и служи као основа за варијације.

    music
    муз. — музика
    — У оперској музици тема
    — Лик Самозванца тесно је везана С Темом убијенога царевића Димитрија, чије је име он присвојио.
    Поз. 1948
  4. 4.

    ѝст. војно-административна област у Византији, на чијем је челу стајао стратег (од почетка VI века).

  5. 5.а.

    грам. основа речи. Кл. Рј.

    грам. — граматика, граматички
  6. 5.б.

    припремни део реченице, онај део на коме није тежиште.

Фразе

~ дана актуелно питање о којему се много говори, пише, расправља. — У политичким круговима Београда, али и на улици, стабилизациони зајмови су тема дана. ВУС 1973.
Изворни текст (OCR)
те́ма ж грч. 1. предмет, основна, главна мисао (расправе, говора, уметничког дела и сл.). — Темељна тема Крањчевићева песимизма је резигнација. Матош. Барон жели само да пребаци разговор на другу тему. Андр. И. 2. предмет који треба писмено обрадити, наслов школског писменог задатка. — Шамика му је казао да не буде дугачко, али само да се држи задате теме. Игњ. У вишим разредима теме су биле замршеније. Јонке. 3. муз. мотив музичке композиције, музичког дела који мелодијски, хармонијски и ритмички представља целину и служи као основа за варијације. — У оперској музици тема — Лик Самозванца тесно је везана С Темом убијенога царевића Димитрија, чије је име он присвојио. Поз. 1948. 4. ѝст. војно-административна област у Византији, на чијем је челу стајао стратег (од почетка VI века). 5. а. грам. основа речи. Кл. Рј. б. припремни део реченице, онај део на коме није тежиште.