темѐрут
темерут
Лема
темерут
Извор
том 6, стр. 176, редослед 23
- —
(ин) м (мн. темѐрути) тур. тром човек; тврдоглавац, јогуница; глупан, сметењак. Кл. Рј
dialectal
Изворни текст (OCR)
темѐрут(ин) м (мн. темѐрути) тур. покр. тром човек; тврдоглавац, јогуница; глупан, сметењак. Кл. Рј.