Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

теме́љац

мтом 6, стр. 175

теме́љац

темељац

Стална адреса

Лема

темељац

Извор

том 6, стр. 175, редослед 4

  1. а.

    (ген. мн. тѐме̄ља̄ца̄) обично у изразу: камен ~ а. први камен у каквој грађевини.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Кад се полагао темељ, газда Стојан дошао је да лично присуствује, те је својом руком два камена темељца прелио вином.
    Ћор.
    Ни за један од шест вртића ... није постављен камен темељац. Вј. 1970. Извади кључ испод једног темељца.
    Ком.
  2. б.

    фиг. најважнији део чега, основа, темељ чега.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Детињство је камен темељац, будућа зграда зрелог доба.
    Милис.
    Та је као случајна Стендалова мисао темељцем у Тарнеовој »Филозофији умјетности«.
    Матош

Фразе

положити, поставити, ударити (камен) ~ чему основати, започети што. —У изградњи те велике књижевности један од камена темељаца је l В. Гоrољ. Шов. Чезаре Ломброзо ударио је темељац ... криминалној антропологији. БК 190б.
Изворни текст (OCR)
теме́љац, -љца м (ген. мн. тѐме̄ља̄ца̄) обично у изразу: камен ~ а. први камен у каквој грађевини. — Кад се полагао темељ, газда Стојан дошао је да лично присуствује, те је својом руком два камена темељца прелио вином. Ћор. Ни за један од шест вртића ... није постављен камен темељац. Вј. 1970. Извади кључ испод једног темељца. Ком. б. фиг. најважнији део чега, основа, темељ чега. — Детињство је камен темељац, будућа зграда зрелог доба. Милис. Та је као случајна Стендалова мисао темељцем у Тарнеовој »Филозофији умјетности«. Матош.