те̏ме
теме
Лема
теме
Извор
том 6, стр. 174, редослед 7
- 1.а.
ијек. тје̏ме, с (мн. темѐна, ген. теме́на̄) а. највиши део, врх главе, лобање.
— Низ главу лепршале јој свилене врпце, а врх тјемена дрхташе вијенац.
Ала ме боли у потиљку и по темену, као да ми је све у глави у ранама.
- 1.б.
необ. глава уопште.
— Испод ока смо се гледали и вребали ... али мислећи у темену: »Мили мој брајко ... видим да би хтео да ме оставиш на цедилу.«
- 2.а.
највиши врх било чега (планине, брега и сл.).
— Последњи траци западајућег сунашца ожарују тјеме стрмог Велебита.
Та су села разбијена н више група која се налазе обично на теменима коса и брегова.
Тамо су се видјеле куће ... кровови стрми, тјемена оштра.
- 2.б.
грађ. највиша тачка лука, односно свода. МЕП.
- 2.в.
највиша тачка на путањи зрна испаљеног из ватреног оружја.
— Висина тјемена путања зависи о тежини зрна, пуњењу и удаљености циља.
- 3.
пресек кракова угла, страна троугла или по-
mathematics - 12.
Речник српскохрватскога књижевног језика, V лигона, као и крајње тачке осовина коничних пресека, врх троугла, купе или пирамиде.
Фразе
до темена потпуно, сасвим; у највећој мери; исп. до грла, до rуше. — храброст и радост до темена је загњурен. Каш.; од пете до темена целим бићем, сав, у потпуности; исп. од главе до пете. — Елегантна и једноставна, од пете до тјемена сваки педаљ дама. Матош.; пасти на ~ фам. бити луд, полудети. — Ваљда је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу. Срем.; преко темена веома много, сувише, преко мере; исu. преко главе. — Мени је већ тоrа рата и мира било преко тјемена. Кул.; теменом у земљу ударити бити убијен, погинути. — Коме је од вас дјед тјеменом у ову земљу ударио? ... Стари ваши ... побјегоше да им бар цријева не крче.
Изворни текст (OCR)
те̏ме, -ена, ијек. тје̏ме, с (мн. темѐна, ген. теме́на̄) 1. а. највиши део, врх главе, лобање. — Низ главу лепршале јој свилене врпце, а врх тјемена дрхташе вијенац. Шен. Ала ме боли у потиљку и по темену, као да ми је све у глави у ранама. Сек. б. необ. глава уопште. — Испод ока смо се гледали и вребали ... али мислећи у темену: »Мили мој брајко ... видим да би хтео да ме оставиш на цедилу.« Богдан. 2. а. највиши врх било чега (планине, брега и сл.). — Последњи траци западајућег сунашца ожарују тјеме стрмог Велебита. Маж. Ф. Та су села разбијена н више група која се налазе обично на теменима коса и брегова. Дед. Ј. Тамо су се видјеле куће ... кровови стрми, тјемена оштра. Сиј. б. грађ. највиша тачка лука, односно свода. МЕП. в. највиша тачка на путањи зрна испаљеног из ватреног оружја. — Висина тјемена путања зависи о тежини зрна, пуњењу и удаљености циља. Стр. 3. Мат. пресек кракова угла, страна троугла или по- 12 Речник српскохрватскога књижевног језика, V лигона, као и крајње тачке осовина коничних пресека, врх троугла, купе или пирамиде.