тѐнеф
тенеф
Лема
тенеф
Извор
том 6, стр. 179, редослед 11
- —
(ген. мн. те̏не̄фа̄) тур. конопац, уже, узица.
— Па узима од злата тенефе Па с објеси о жуту наранчу.
Изворни текст (OCR)
тѐнеф м (ген. мн. те̏не̄фа̄) тур. конопац, уже, узица. — Па узима од злата тенефе ... Па с објеси о жуту наранчу. НПХ.