те̏па̄ње
тепање QA: medium
Лема
тепање
Извор
том 6, стр. 182, редослед 27
- —
гл. им. од тепати2 (се) те̏пати?, -а̄м несврш. 1. а. изговарати неправилно неке гласове (р као л, ш као с и сл.), слично детету које тек почиње говорити; проговарати (о детету).
— Још мала бејах, врло малена, тек једва знадох речи тепати.
б. запињати, застајати у говору, замуцкивати, муцати.
— Ајде, Грго ...
— Је л ја, је л ја?
— тепа Букар. Све ћ те п слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко
Мат. Пацијенти с грешкама у говору најчешће су муцавци, затим долазе они који тепају, а мањи је број оних који неправилно изговарају глас »р«. ВУС 1973.
- 2.
надевати речи одмила, нежно говорити некоме.
— Он им одмах стаде тепати:
— Моје јаrе! ... Моје лепе јаге.
Све јој тепам и бирам слатке и лијепе ријечи.
3. с љубављу, нежно гладити, миловати, мазити.
— Тепа по лицу Резику, лијепу собарицу rоспође Сабине.
Изворни текст (OCR)
те̏па̄ње2 с гл. им. од тепати2 (се). те̏пати?, -а̄м несврш. 1. а. изговарати неправилно неке гласове (р као л, ш као с и сл.), слично детету које тек почиње говорити; проговарати (о детету). — Још мала бејах, врло малена, тек једва знадох речи тепати. Јакш. Ђ. б. запињати, застајати у говору, замуцкивати, муцати. — Ајде, Грго ... — Је л ја, је л ја? — тепа Букар. Све ћ те п слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан. Мат. Пацијенти с грешкама у говору најчешће су муцавци, затим долазе они који тепају, а мањи је број оних који неправилно изговарају глас »р«. ВУС 1973. 2. надевати речи одмила, нежно говорити некоме. — Он им одмах стаде тепати: — Моје јаrе! ... Моје лепе јаге. Вес. Све јој тепам и бирам слатке и лијепе ријечи. Ивак. 3. с љубављу, нежно гладити, миловати, мазити. — Тепа по лицу Резику, лијепу собарицу rоспође Сабине. Кум.