Одредница

те̏рати

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 184

те̏рати

терати QA: medium

Стална адреса

Лема

терати

Извор

том 6, стр. 184, редослед 15

  1. 1.а.

    ијек. тје̏рати (дијал. ијек ћерати), несврш. а. присиљавати некога да напусти место на коме је, да се удаљи, да побегне, истеривати, одгонити: ~ децу из воћњака, ~ говеда из њиве, ~ живину с праrа.

    ијек. — ијекавскидијал. — дијалекатски, дијалектнесврш. — несвршени глаголс — средњи род
  2. 1.б.

    чинити да нечега нестане, одстрањивати, отклањати.

    — (де ... на киселу Чорбу ... да тера ... маму́рлук.
    Срем.
    Кријепи и вида ране, тјера умор.
    Наз.
  3. 1.в.

    насилно одводити, спроводити: ~заробљенике у логор.

  4. 1.г.

    идући за домаћим .животињама гонити их у неком правцу, на неко место: ~ говеда на пашу, ~ овце на пазар.

    — Твоје је теле сада ојачало ... можеш га терати с кравом у поље.
    Ад.
  5. 1.д.

    трчати, јурити за неким у намери да се стигне или ухвати, ићи У потеру за неким, гонити: ~ лопова, ~ лептира.

    — Јуче су се спремали у потеру за вама ...
    — Па ако, нека нас терају.
    Вес.
    Једна младица као муња прореза реку терајући плен. Пол. 1959.
  6. 1.ђ.

    гонити, протеривати непријатеља који се повлачи у намери да се он дотуче. —Рус тера Немце одозго, а ми одоздо. Ћос.

  7. 1.е.

    не остављати на миру, прогонити.

    — Знај ... да ћу те терат до божје куће. Рад.
  8. 1.ж.

    фиг. бити стално уз некога, у стопу пратити некога.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Нико није без вересије ... То ће те терати и кад мајор постанеш.
    Срем.
    Терао је њега неки гадан баксуз.
    Вин.
  9. 2.а.

    преносити на товарној животињи или превозити у запрези, возилу и сл.: ~ жито у млин, ~ робу на пијацу.

    сл. — слично
    — Стари су му се напутовали ... ћерајући луч и катран там у Београд.
    Срем.
    Војнички воз терао је у Галицију ... нов скуп људи.
    Вин.
  10. 2.б.

    повицима или ударцима подстицати колску запрегу на брже кретање; управљати колском запрегом, вршити дужност возара.

    — Коње су тјерали онако по сватовски.
    Том.
  11. 2.в.

    управљати возилом, превозним средством, возити: ~ ауто, ~ бицикл.

    — Никола је са сељаком терао скелу. Ћос.
  12. 2.г.

    стављати у покрет, покретати (неку машину одн. неки њен део).

    — Дарја је терала ногом точак преслице, који је зврјао.
    Моск.
    Нека ... за казну тјерају на робију сухи млин о котачима.
    Креш.
  13. 2.д.

    померати, помицати испред себе или удаљујући од себе, гурати; ударајући покретати, ћушкати, котрљати: ~ колица.

    — Водила ме је по гунгули ... кроз коју сам ја вештачки терао точак.
    Црњ.
    Сташе га заваркавати да поткаче ногом читу ... и да је већ терају докле могу.
    Глиш.
  14. 3.

    пуштати, итеривати пупољке, изданке (о биљци).

    — Ми смо ... слични трави пиревини: на сваком пресеку прави нов зглоб и тера изданак.
    Ћос. Д.
    Жито се жути као да зрене, и сада тјера ново из коријена.
    Тад.
  15. 4.а.

    стално понављати некоме исте препоруке, савете, упорно наговарати на што, наваљивати на некога да нешто учини; присиљавати, приморавати, нагонити: ~ децу да иду на спавање, ~ сина да се жени.

    — Почела је терати мужа... да се дели.
    Скерл.
    Није пропустио ниједанпут ... да р̏е тјера на одлуку.
    Бег.
    Терао их је да певају с њим
    — и сви су певали. Пол. 1972.
  16. 4.б.

    својим поступцима доводити некога у неко стање (обично неповољно, нежељено), нагонити.

    — Кћер и зета шиба и тера их у просјаке.
    Каш.
    Не тјерај ме у бјеснило!
    Бен.
  17. 4.в.

    чинити да се нешто појави, изазивати нешто, доводити до нечега.

    — Какав си ти човјек кад ти оваква пањкања не тјерају руменило јарости на волујско чело!
    Матош
  18. 4.г.

    чинити да се нешто развија, да има успеха, да напредује.

    — Та снага морална брани задругу и тјера напредак народни.
    Павл.
  19. 5.а.

    вршити, обављати неки посао; бавити се нечим заинтересовано, са страшћу се предавати нечему; спроводити нешто: ~ политику.

    — Почео је давати новац под интерес, и та мУ Се шпекулација тако осладила да је наумио само њу терати.
    Глиш.
    Човјек се од посла не може отргнути ... особито онај] ... који као ја два заната тјера.
    Кал.
    Де, де! ... Терате ми ту неку комуну. Ћос.
  20. 5.б.

    настављати, продуживати, не прекидати (неки посао, забаву и сл.); упорно одржавати заузети став (расположење, однос и сл.): ~ инат.

    сл. — слично
    — Мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити.
    Игњ.
    Политичари ... тјерају своје странчарство до скрајњих граница.
    Леск. Ј.
  21. 6.

    одржавати, упражњавати неки обичај, навику;живети на одређени начин, придржавати се одређених норми: ~ моду, ~ луксуз.

    — За Алексу нема опоравка докле тера нашироко четири славе.
    Рад. Д.
    Посједујеш силне земље, тјераш велико господство.
    Ков. А.
  22. 7.

    (на нешто) изазивати неку психичку односно физиолошку реакцију, подстицати на нешто, дражити: ~ на смех, ~ на плач, ~ на знојење, ~ на повраћање, ~ на мокрење.

  23. 8.

    ићи, кретати се брзо, држећи се стално једнога правца, неуморно преваљивати пут. —Трапа тера по брегу, а ја искочим на пут. Дом. Окрени на југ, и терај, терај ... па ћеш право на Бањицу. Јак.

  24. 9.

    имати домет, добацивати, досезати (о ватреном оружју).

    — Ви имате красну пушку, мора да тера далеко.
    Грол
    воду на свој млин (на своју воденицу) в. уз млин (изр.); ~ кера лакомислено и распусно живети; ~ клин клин ом, клин се клином тера враћати некоме истом мером; ~ лисицу па истерати вука в. уз лисица (изр.); ~ мак на конац в. уз конац (изр.); ~ коме душу на лакат без прекида приморавати некога на што, мучити, кињити; ~ парницу (процес и сл.) водити судски спор против некога; судити се; ~ у лаж (некога) оспоравати истинитост нечијег исказа, доказивати да неко не гевори истину, да лаже; ~ своје радити по својој вољи. — И зато, свако тера своје. Пол. 1972.; ~ шегу (шалу, комедију, спрдњу и сл.) (с неким) изигравајући озбиљно поступање грубо се шалити с неким, излагати подсмеху некога, ругати се некоме.

Фразе

~ ветар капом в. уз капа (изр.);

Пододреднице

~ се

уз. повр. 1. јурити једно друго, гањати се, тући се, борити се. — Марко ... кидиса у гомилу ... Тераше се више од два сата ... и Марко се већ уморио ударајући оном тешком топузином. Дом. 2. а. спорити се, парничити се, судити се. — Још од како се терасмо оно лане око синора — од онда ... стаде дувати. Глиш. б. препирати се, свађати се, прегањати се. — Тјерамо се тако мудрим ријечима. Сиј. 3. па́рити се, спаривати се (о неким животињама). — Јурила је за њим као кучка кад се тјера. Бен

уз. повр. јурити једно друго, гањати се, тући се, борити се.спорити се, парничити се, судити се.препирати се, свађати се, прегањати се.па́рити се, спаривати се (о неким животињама).
Изворни текст (OCR)
те̏рати, -а̄м, ијек. тје̏рати (дијал. ијек. ћерати), несврш. 1. а. присиљавати некога да напусти место на коме је, да се удаљи, да побегне, истеривати, одгонити: ~ децу из воћњака, ~ говеда из њиве, ~ живину с праrа. б. чинити да нечега нестане, одстрањивати, отклањати. — (де ... на киселу Чорбу ... да тера ... маму́рлук. Срем. Кријепи и вида ране, тјера умор. Наз. в. насилно одводити, спроводити: ~заробљенике у логор. г. идући за домаћим .животињама гонити их у неком правцу, на неко место: ~ говеда на пашу, ~ овце на пазар. — Твоје је теле сада ојачало ... можеш га терати с кравом у поље. Ад. д. трчати, јурити за неким у намери да се стигне или ухвати, ићи У потеру за неким, гонити: ~ лопова, ~ лептира. — Јуче су се спремали у потеру за вама ... — Па ако, нека нас терају. Вес. Једна младица као муња прореза реку терајући плен. Пол. 1959. ђ. гонити, протеривати непријатеља који се повлачи у намери да се он дотуче. —Рус тера Немце одозго, а ми одоздо. Ћос. Д. е. не остављати на миру, прогонити. — Знај ... да ћу те терат до божје куће. Рад. Д. ж. фиг. бити стално уз некога, у стопу пратити некога. — Нико није без вересије ... То ће те терати и кад мајор постанеш. Срем. Терао је њега неки гадан баксуз. Вин. 2. а. преносити на товарној животињи или превозити у запрези, возилу и сл.: ~ жито у млин, ~ робу на пијацу. — Стари су му се напутовали ... ћерајући луч и катран там у Београд. Срем. Војнички воз терао је у Галицију ... нов скуп људи. Вин. б. повицима или ударцима подстицати колску запрегу на брже кретање; управљати колском запрегом, вршити дужност возара. — Коње су тјерали онако по сватовски. Том. в. управљати возилом, превозним средством, возити: ~ ауто, ~ бицикл. — Никола је  са сељаком терао скелу. Ћос. Д. Г. стављати у покрет, покретати (неку машину одн. неки њен део). — Дарја је терала ногом точак преслице, који је зврјао. Моск. Нека ... за казну тјерају на робију сухи млин о котачима. Креш. д. померати, помицати испред себе или удаљујући од себе, гурати; ударајући покретати, ћушкати, котрљати: ~ колица. — Водила ме је по гунгули ... кроз коју сам ја вештачки терао точак. Црњ. Сташе га  заваркавати да поткаче ногом читу ... и да је већ терају докле могу. Глиш. 3. пуштати, итеривати пупољке, изданке (о биљци). — Ми смо ... слични трави пиревини: на сваком пресеку прави нов зглоб и тера изданак. Ћос. Д. Жито се жути као да зрене, и сада тјера ново из коријена. Тад. 4. а. стално понављати некоме исте препоруке, савете, упорно наговарати на што, наваљивати на некога да нешто учини; присиљавати, приморавати, нагонити: ~ децу да иду на спавање, ~ сина да се жени. — Почела је  терати мужа... да се дели. Скерл. Није пропустио ниједанпут ... да р̏е тјера на одлуку. Бег. Терао их је да певају с њим — и сви су певали. Пол. 1972. б. својим поступцима доводити некога у неко стање (обично неповољно, нежељено), нагонити. — Кћер и зета шиба и тера их у просјаке. Каш. Не тјерај ме у бјеснило! Бен. в. чинити да се нешто појави, изазивати нешто, доводити до нечега. — Какав си ти човјек кад ти оваква пањкања не тјерају руменило јарости на волујско чело! Матош. Г. чинити да се нешто развија, да има успеха, да напредује. — Та снага морална брани задругу и тјера напредак народни. Павл. 5. а. вршити, обављати неки посао; бавити се нечим заинтересовано, са страшћу се предавати нечему; спроводити нешто: ~ политику. — Почео је давати новац под интерес, и та мУ Се шпекулација тако осладила да је наумио само њу терати. Глиш. Човјек се од посла не може отргнути ... особито онај] ... који као ја два заната тјера. Кал. Де, де! ... Терате ми ту неку комуну. Ћос. Д. б. настављати, продуживати, не прекидати (неки посао, забаву и сл.); упорно одржавати заузети став (расположење, однос и сл.): ~ инат. — Мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити. Игњ. Политичари ... тјерају своје странчарство до скрајњих граница. Леск. Ј. 6. одржавати, упражњавати неки обичај, навику;живети на одређени начин, придржавати се одређених норми: ~ моду, ~ луксуз. — За Алексу нема опоравка докле тера нашироко четири славе. Рад. Д. Посједујеш силне земље, тјераш велико господство. Ков. А. 7. (на нешто) изазивати неку психичку односно физиолошку реакцију, подстицати на нешто, дражити: ~ на смех, ~ на плач, ~ на знојење, ~ на повраћање, ~ на мокрење. 8. ићи, кретати се брзо, држећи се стално једнога правца, неуморно преваљивати пут. —Трапа тера по брегу, а ја искочим на пут. Дом. Окрени на југ, и терај, терај ... па ћеш право на Бањицу. Јак. 9. имати домет, добацивати, досезати (о ватреном оружју). — Ви имате красну пушку, мора да тера далеко. Грол.