Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тѐрмӣт

мтом 6, стр. 189

тѐрмӣт

термит

Стална адреса

Лема

термит

Етимологија

Greek

Извор

том 6, стр. 189, редослед 3

  1. —

    смеша алуминијумовог праха с оксидом гвожђа и др. метала, која при горењу развија веома високу температуру, а користи се при заваривању метала, за израду запаљивих бомби и сл. НХ.

    chemistry
    хем. — хемијас — средњи роддр. — другосл. — слично
Изворни текст (OCR)
тѐрмӣт, -и́та м грч. хем. смеша алуминијумовог праха с оксидом гвожђа и др. метала, која при горењу развија веома високу температуру, а користи се при заваривању метала, за израду запаљивих бомби и сл. НХ.