Одредница

те́сан

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 190

те́сан

тесан QA: medium

Лема

тесан

Извор

том 6, стр. 190, редослед 29

  1. 1.

    ијек. тијѐсан (одр те̂снӣ; комп. те̏шњӣ) који је мале ширине, узак; који је мањег обима (површине, запремине) него што треба, који стеже: ~ улица, ~ стан, ~ обућа, ~ одело.

    ијек. — ијекавскикомп. — компаратив
    — Пила се] ... ракија тиквицом којој је грло тако тесно да једва кап прође.
    Вес.
  2. 2.а.

    фиг. кратак, мали, ограничен (у односу на временско трајање): ~ рок, ~ термин.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  3. 2.б.

    мали, недовољан, оскудан.

    — Одбор ... ништа нарочито није могао да учини са »тесним« фондовима. Б 1958.
  4. 2.в.

    који представља малу предност над противником: ~ победа, ~ резултат утакмице.

    — Странка ... има већину, иако веома тијесну. Б 19бо.
  5. 2.r.

    шкрт, себичан.

    — Широкијех је уста, а тијесних рука. Н. посл.
    Дан.
  6. 2.д.

    који не подноси противљење, нетрпељив, ускогрудан; који се брзо наљути, плане, прек.

    — Нас грије једино грофова воља и милост његових људи. Тијесна воља и немилосна милост.
    Вил.
    Вук Рј.
  7. 3.

    фиг. тежак, мучан, тегобан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Криве су тијесне прилике у којима живљаху.
    Леск. Ј.
    У тијесним данима и ћудима њеног доба ... није јој остајала друга освета.
    Зог.
  8. 4.

    близак, интиман, присан (о односима): ~ пријатељство.

    — Змајева велика популарност ... је доказ ... тесне везе његове са својим добом и народом.
    Скерл.
    Подсјетио је и на ... тијесну сурадњу наше двије земље. Вј. 1972.
  9. 5.а.

    (у именичкој служби) с скучен простор, тескоба.

    с — средњи род
    — Учитељ ... узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета.
    Ћип.
  10. 5.б.

    оскудица, сиромаштво; невоља, тегоба.

    — Свикли cV да живе у тијесну и упућени искључиво на помоћ између себе.
    Ћоп.

Фразе

до тесна доћи, у тесну се наћи бити у невољи, наћи се у опасности; ~ одело нар. савремено грађанско, цивилно одело (за разлику од народне ношње и некадашње градске ношње кројене по угледу на турско одевање).
Изворни текст (OCR)
те́сан, -сна, -сно, ијек. тијѐсан (одр. те̂снӣ; комп. те̏шњӣ) 1. који је мале ширине, узак; који је мањег обима (површине, запремине) него што треба, који стеже: ~ улица, ~ стан, ~ обућа, ~ одело. — Пила се] ... ракија тиквицом којој је грло тако тесно да једва кап прође. Вес. 2. фиг. а. кратак, мали, ограничен (у односу на временско трајање): ~ рок, ~ термин. б. мали, недовољан, оскудан. — Одбор ... ништа нарочито није могао да учини са »тесним« фондовима. Б 1958. в. који представља малу предност над противником: ~ победа, ~ резултат утакмице. — Странка ... има већину, иако веома тијесну. Б 19бо. r. шкрт, себичан. — Широкијех је уста, а тијесних рука. Н. посл. Дан. д. који не подноси противљење, нетрпељив, ускогрудан; који се брзо наљути, плане, прек. — Нас грије једино грофова воља и милост његових људи. Тијесна воља и немилосна милост. Вил.; Вук Рј. 3. фиг. тежак, мучан, тегобан. — Криве су тијесне прилике у којима живљаху. Леск. Ј. У тијесним данима и ћудима њеног доба ... није јој остајала друга освета. Зог. 4. близак, интиман, присан (о односима): ~ пријатељство. — Змајева велика популарност ... је доказ ... тесне везе његове са својим добом и народом. Скерл. Подсјетио је и на ... тијесну сурадњу наше двије земље. Вј. 1972. 5. (у именичкој служби) с а. скучен простор, тескоба. — Учитељ ... узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. Ћип. б. оскудица, сиромаштво; невоља, тегоба. — Свикли cV  да живе у тијесну и упућени искључиво на помоћ између себе. Ћоп.