Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

теско̀ба

жтом 6, стр. 191

теско̀ба

тескоба, тјескоба

Лема

тескоба

Варијанте

тјескоба, тјеско̀ба

Извор

том 6, стр. 191, редослед 14

  1. 1.

    скученост, недовољност простора; неугодан смештај у тесној просторији; исп. тескота, теснота, тесноћа.

    исп. — испореди
    — Ту тескоба није допуштала да се већи број кућа сконцентришпе наблизу.
    Ђорђ.
    Баш ти је тескоба у тој соби.
    Глиш.
  2. 2.

    фиr. оскудица, сиромаштво.

    — Због својих идеја ... целог века живео је у тескоби и изгнанству.
    Цар М.
  3. 3.а.

    фиг. потиштеност, туга; тегоба, мука.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Што се је вјенчање више приближавало, Матковића све то већа тјескоба хватала.
    Коз. Ј.
    Редовито иза тога ... јављаше се из душе туга и силна тјескоба.
    Ћип.
  4. 3.б.

    нагомилано незадовољство, тешко уздржавани бес.

    — На махове, снажно избијаше у њему тјескоба.
    Мил.
    В.
Изворни текст (OCR)
теско̀ба, ијек. тјеско̀ба, ж 1. скученост, недовољност простора; неугодан смештај у тесној просторији; исп. тескота, теснота, тесноћа. — Ту тескоба није допуштала да се већи број кућа сконцентришпе наблизу. Ђорђ. Баш ти је тескоба у тој соби. Глиш. 2. фиr. оскудица, сиромаштво. — Због својих идеја ... целог века живео је у тескоби и изгнанству. Цар М. 3. фиг. а. потиштеност, туга; тегоба, мука. — Што се је вјенчање више приближавало, Матковића све то већа тјескоба хватала. Коз. Ј. Редовито иза тога ... јављаше се из душе туга и силна тјескоба. Ћип. б. нагомилано незадовољство, тешко уздржавани бес. — На махове, снажно избијаше у њему тјескоба. Мил. В.