Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тету̀ра̄ње

стом 6, стр. 196

тету̀ра̄ње

тетурање

Лема

тетурање

Извор

том 6, стр. 196, редослед 14

  1. 1.

    гл. им. од тетурати (се) тету̀рати (се), -а̄м (се) несврш. 1. ићи несигурно, једва одржавајући равнотежу, заводити се, посртати.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глагол
    — Тетурао је преко Маркова трга.
    Шен.
    Она иде брзо а он ... тетура за њом.
    Лал.
    Тетурајући се као пијана ушла је у собу.
    Бен.
    Ненад се тетурао са Стојаном.
    Ћос. Б.
  2. 2.

    фиг. тешко жживети, животарити, таворити. Р-К Реч. тету̀рнути (се), тѐтурне̄м (се) сврш. изгубити равнотежу у ходу, посрнути, спотакнути се.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Лупи је ... а она укочено тетурне.
    Божић
Изворни текст (OCR)
тету̀ра̄ње с гл. им. од тетурати (се). тету̀рати (се), -а̄м (се) несврш. 1. ићи несигурно, једва одржавајући равнотежу, заводити се, посртати. — Тетурао је преко Маркова трга. Шен. Она иде брзо а он ... тетура за њом. Лал. Тетурајући се као пијана ушла је у собу. Бен. Ненад се тетурао са Стојаном. Ћос. Б. 2. фиг. тешко жживети, животарити, таворити. Р-К Реч. тету̀рнути (се), тѐтурне̄м (се) сврш. изгубити равнотежу у ходу, посрнути, спотакнути се. — Лупи је ... а она укочено тетурне. Божић.