тѐхника
техника QA: medium
Лема
техника
Етимологија
Greek
Извор
том 6, стр. 197, редослед 31
- 1.
општи назив за многострану делатност засновану на примени физике, хемије, математике и сродних наука, у употребу машина и алата, којој је сврха коришћење природних извора енергије и материјала за усавршавање производње и животних услова уопште.
— Напредак науке и технике постаје све више резултат рада научењака најразличитијих нација. ОП
- 2.
популарни назив за стручне школе, нарочито високе стручне школе на којима се изучавају математика, физика, хемија и сродне науке и њихова примена у машинству, електроници, грађевинарству, архитектури итд.
— У Петрограду је] ... учио технику.
- 3.а.
начин коришћења материјала, машина и оруђа, скуп свих поступака примењених при изради каквог уметничког, занатског, индустријског и др. производа; начин извођења или обављања неког посла (у занатстеу, уметности, спорту и др.), вештина, извежбаност у обављању неког посла; начин рада, поступак у раду уопште: ~ сликања, ~ веза, ~ ткања, ~ зидања; ~ свирања, ~ пливања
мачевања итд. — Говорио је о народном зајму и укратко упознао присутне са теХником уписа. Пол. 1950.
- 3.б.
механички, рутински део уметничког, научног и др. посла који се постиже обуком; степен обучености.
Један човек са чудотворним талентом, непостижном теХником ... слика закланоГ вола. Јанк.
- 4.
машине, стројеви, технички уређаји; опрема техничким производима, механизација.
ародноослободилачки покрет користио се ... најмодернијом ратном теХником, која је отимана из руку завојевача. ЛМС 1951. Већина колхоза изразила је жељу да купи потребну пољопривредну технику. Пол. 1958.
- 5.
примитивне машине, оруђа, материјал и целокупна опрема за штампање и умножавање пропагандног материјала; просторија у којој је то смештено.
Његов шапирограф и читава остала »техника« налазили су се скривени у појати. Ћоп. Још док је радио у гимназијској теХници, ископао је склониште за свој материјал.
Изворни текст (OCR)
тѐхника ж грч. 1. општи назив за многострану делатност засновану на примени физике, хемије, математике и сродних наука, у употребу машина и алата, којој је сврха коришћење природних извора енергије и материјала за усавршавање производње и животних услова уопште. — Напредак науке и технике постаје све више резултат рада научењака најразличитијих нација. ОП 2. 2. популарни назив за стручне школе, нарочито високе стручне школе на којима се изучавају математика, физика, хемија и сродне науке и њихова примена у машинству, електроници, грађевинарству, архитектури итд. — У Петрограду је] ... учио технику. Барац 3. а. начин коришћења материјала, машина и оруђа, скуп свих поступака примењених при изради каквог уметничког, занатског, индустријског и др. производа; начин извођења или обављања неког посла (у занатстеу, уметности, спорту и др.), вештина, извежбаност у обављању неког посла; начин рада, поступак у раду уопште: ~ сликања, ~ веза, ~ ткања, ~ зидања; ~ свирања, ~ пливања,