те̏шити
тешити
Лема
тешити
Извор
том 6, стр. 200, редослед 18
- —
ијек. тје̏шити, несврш благом и разборитом речју пружати утеху, ублажавати тугу, бол ономе ко је тужан
ожалошћен, умиривати. — Тешио плакала. Уск. Старог Радуловића тјешила је само бура.
Пододреднице
(чиме) налазити утеху у нечему. — Добит ће отац писмо! — тјешио се у чами. 1 Оф
Изворни текст (OCR)
те̏шити, -ӣм, ијек. тје̏шити, несврш. благом и разборитом речју пружати утеху, ублажавати тугу, бол ономе ко је тужан, ожалошћен, умиривати. — Тешио је кад је плакала. Уск. Старог Радуловића тјешила је само бура. Јел.