Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тѐшка̄ш

мтом 6, стр. 200

тѐшка̄ш

тешкаш QA: medium

Лема

тешкаш

Извор

том 6, стр. 200, редослед 22

  1. а.

    а. боксер тешке категорије.

    colloquial
    — Интересовало нас је ... како се боксери припремају за следећу сезону ... По завршетку такмичења ... једино је тешкаш Стефановић напустио клуб. Сп. 19бо.
  2. б.

    човек велике тежине, веома угојен човек, дебељко.

    — Најдебљи је човек у свом селУ. Он је већ одавно отишао у »тешкаше«. Још пре неколико година пребацио је 1бо килограма. Пол. 1966. те̑шко и те́шко (комп. те̏же и те̏же̄) прил. 1.
  3. а.

    с муком, с напором, напорно.

    с — средњи род
    — Попео се уз степенице мрзовољно и тешко.
    Торб.
    Болесник дисаше тешко и неједнако.
    Вес.
  4. б.

    споро, са закашњењем, с тешкоћом.

    с — средњи род
    — Јоu је рано, тешко свањива.
    Јевт.
    Вицко је теже слао новце за које јеМарко писао.Новак.
  5. в.

    неугодно, непријатно.

    — Теже ми пада ова непрекидна вика командантова него Це овај рат.
    Јак.
  6. г.

    тужно, жалосно, болно.

    — Постаде ми још теже при срцу.
    Наз.
    Тешко се растати с њима ... И сузе му на очи навру.
    Каш.
    2.
  7. а.

    горко, љуто, немилосрдно.

    — СVДбина се тешко с вама поиграла! Фелд. б много, знатно, веома јако, у великој мери (по јачини, интензитету).
    — Већ је годину дана ... Георгије тешко болестан.
    Чипл.
    Теuко га је увриједио доводећи у сумњу његову искреност и исправност у раду. ВУС 1972. 3. дубоко, чврсто (уздахнути, спавати и сл.)
    — Уздахнувши тешко крене ... у сусрет другом намјештенику.
    Крањч. Стј
    Ипак сам заспао дубоко и тешко, а кад сам се разбудио, уздахнуо сам за ишчезлим сновима.
    Вуј.
    4. незграпно, невешто.
    — Почели су да иrрају, али полако, тешко и силно.
    Станк.
    5. сумњиво је, није вероватно, мали су изгледи.
    — Кампања у штампи тешко да ће им користити.
    Уј.
    Хоћеш ли да идеш вечерас? Не знам, тешко да ћу.
    Моск.
    6. нерадо, с негодовањем.
    — Они се тешко одвајају од онога чему су се научили у младости.
    Бел.
    7. зло, рђаво, мучно (с логичким субјектом у дативу).
    — Опет ме затресе хладноћа ... Виде и остали да ми је тешко, те помогоше да леГнем.
    Јак.
    8. веома погрдно, простачки, ружно, вулгарно.
    — Звонар ... опсује тешко и нестане у ноћи.
    Гор.
    9. (обично те̏шко) (У служби узвика)
  8. а.

    за изражавање бола, жалости, страха: јао, куку, леле.

    — Кука мајка после с мојом сестром: »Еј, тешко мени!«
    Лаз. Л.
  9. б.

    за изражавање претње.

    — Тешко стражарима кад је он дежурни.
    Ољ.
    10. (у именичкој служби: те̂шко̄ и те́шко̄, -о̄га) с покр. тешко, мучно стање, тешкоћа, терет (обично психички, душевни).
    — Кад се славонска удата жена састане са својом другом ... онда јој ... исприповиједа своје тешко. Ивак.Тебитвој брачни живот постане трхом, који ти с мученичком резигнацијом подносиш; шутиш и гуташ своје тешко.
    Коз. Ј.
Изворни текст (OCR)
тѐшка̄ш, -а́ша м разг. а. боксер тешке категорије. — Интересовало нас је ... како се боксери припремају за следећу сезону ... По завршетку такмичења ... једино је тешкаш Стефановић напустио клуб. Сп. 19бо. б. човек велике тежине, веома угојен човек, дебељко. — Најдебљи је човек у свом селУ. Он је већ одавно отишао у »тешкаше«. Још пре неколико година пребацио је 1бо килограма. Пол. 1966. те̑шко и те́шко (комп. те̏же и те̏же̄) прил. 1. а. с муком, с напором, напорно. — Попео се уз степенице мрзовољно и тешко. Торб. Болесник дисаше тешко и неједнако. Вес. б. споро, са закашњењем, с тешкоћом. — Јоu је рано, тешко свањива. Јевт. Вицко  је теже слао новце за које јеМарко писао.Новак. в. неугодно, непријатно. — Теже ми пада ова непрекидна вика командантова него Це овај рат. Јак. г. тужно, жалосно, болно. — Постаде ми још теже при срцу. Наз. Тешко се растати с њима ... И сузе му на очи навру. Каш. 2. а. горко, љуто, немилосрдно. — СVДбина се тешко с вама поиграла! Фелд. б много, знатно, веома јако, у великој мери (по јачини, интензитету). — Већ је годину дана ... Георгије тешко болестан. Чипл. Теuко га је увриједио доводећи у сумњу његову искреност и исправност у раду. ВУС 1972. 3. дубоко, чврсто (уздахнути, спавати и сл.) — Уздахнувши тешко крене ... у сусрет другом намјештенику. Крањч. Стј. Ипак сам заспао дубоко и тешко, а кад сам се разбудио, уздахнуо сам за ишчезлим сновима. Вуј. 4. незграпно, невешто. — Почели су да иrрају, али полако, тешко и силно. Станк. 5. сумњиво је, није вероватно, мали су изгледи. — Кампања у штампи тешко да ће им користити. Уј. Хоћеш ли да идеш вечерас? Не знам, тешко да ћу. Моск. 6. нерадо, с негодовањем. — Они се тешко одвајају од онога чему су се научили у младости. Бел. 7. зло, рђаво, мучно (с логичким субјектом у дативу). — Опет ме затресе хладноћа ... Виде и остали да ми је тешко, те помогоше да леГнем. Јак. 8. веома погрдно, простачки, ружно, вулгарно. — Звонар ... опсује тешко и нестане у ноћи. Гор. 9. (обично те̏шко) (У служби узвика) а. за изражавање бола, жалости, страха: јао, куку, леле. — Кука мајка  после с мојом сестром: »Еј, тешко мени!« Лаз. Л. б. за изражавање претње. — Тешко стражарима кад је он дежурни. Ољ. 10. (у именичкој служби: те̂шко̄ и те́шко̄, -о̄га) с покр. тешко, мучно стање, тешкоћа, терет (обично психички, душевни). — Кад се славонска удата жена састане са својом другом ... онда јој ... исприповиједа своје тешко. Ивак.Тебитвој брачни живот постане трхом, који ти с мученичком резигнацијом подносиш; шутиш и гуташ своје тешко. Коз. Ј.