Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тѐљиг

мтом 6, стр. 173

тѐљиг

тељиг

Стална адреса

Лема

тељиг

Извор

том 6, стр. 173, редослед 17

  1. 1.а.

    (мн. -зи) савијено дрво, у облику обруча, које се ставља стоци (обично козама и овцама) око врата да на њему виси звоно. Вук Рј.

    мн. — множина
  2. 1.б.

    такав мало дебљи дрвени обруч који се ставља воловима око врата и спаја са јармом (када волови ву̀ку рало).

    — Људи памте да се није могао савити тељиг.
    Павл.
    Прилазио је Аџем ралу и држао га за ручицу, узимао у руке волујски тељиг.
    Сиј.
  3. 2.

    јарам. Бак. Реч.

  4. 3.

    дршка у облику полукруга на ведру, односно котху, повраз. Рј. А.

    dialectal
    покр. — покрајински
  5. 4.

    облучац, лучац (на колевци).

    dialectal
    покр. — покрајински
  6. 5.

    в. љутик (а); исп. таљиг. Сим. Реч.

    botany
    бот. — ботаникаисп. — испореди
Изворни текст (OCR)
тѐљиг м (мн. -зи) 1. а. савијено дрво, у облику обруча, које се ставља стоци (обично козама и овцама) око врата да на њему виси звоно. Вук Рј. б. такав мало дебљи дрвени обруч који се ставља воловима око врата и спаја са јармом (када волови ву̀ку рало). — Људи памте да се није могао савити тељиг. Павл. Прилазио је Аџем ралу и држао га за ручицу, узимао у руке волујски тељиг. Сиј. 2. јарам. Бак. Реч. 3. покр. дршка у облику полукруга на ведру, односно котху, повраз. Рј. А. 4. покр. облучац, лучац (на колевци). 5. бот. в. љутик (а); исп. таљиг. Сим. Реч.