тѐћбӣр

тѐћбӣр, -и́ра м тур. (обично у мн.) муслиманска молитва. — Хладним јутарњим зраком брујио је глас »тећбира«, што су га пролазници тихо учили. Мул. тѐћи, тѐче̄м (3. л. мн. тѐкӯ; импф. тѐција̄х и тѐча̄х; аор. тѐкох, 2. и 3. л. те̏че; имп. тѐци; прил. пр. тѐка̄в(ши); р. прид. те̏као, тѐкла, тѐкло) несврш. 1. а. непрекидно се кретати од извора према ушћу (о реци, потоку); кретати се на сличан начин (о другој течности). — Тихо тече Сава крајем. Шен. Сад смо опет где смо били, вода тече куд је текла. Змај. Црна по земљи течаше крвца. М-И. б. пролазити укруг, колати, кружити, струјати (о крви, струји и др.). — Мислите, можда, да сам хладна стена, да крв не тече у жилама мојим. Ант. 2. Кругом струје тече јача или слабија електрична струја. Физ. 2. в. уливати се, утицати (о текућој води). — Сава тече у Дунав. Деан. Рј. фиг. Богатство народа поче тећи у варош. Марк. Св. Г. излазити из цеви, суда, крвнег суда и сл. (о течности и житкој маси), истицати, изливати се, цурити. — Вино је текло ... без плаће за добри весели народ. Шен. Крв из ... ране ... лагано је текла. Ант. 2. Прехладио сам ухо ... све ми тече ђубре из њеrа. Хорв. фиг. Зетов новац у кућу капље и увире у огњиште, не тече широм земље. Каш. 2. падати (о киши); лити, сливати се (о сузама, зноју и сл.). — А сада киша тече и звучи. Уј. Зајецао сам и још сад плачем ... једино срцем, јер су сузе мачем крвничким текле задњи пута. Гор. Зној им је текао цVрком низ ... вратове. Андр. И. 3. фиг. а. непрекидно и незадрживо ићи даље, пролазити, настављати се, протицати (о времену, животу). — Живот ... тече својим мирним и поузданим током. Скерл. Године текле и они постали момци. Шант. Оба близанца  су учили и изучили аутомеханичарски занат, купали се на истој плажи, исто су им текли школски и младићки дани. ВУС 1972. б. одмицати од почетка према крају, бити у току (о временском периоду); трајати. —Већ тече други мјесец откако сам отјерала 1ргУ. Шен. Када је Филипу Вишњићу текла осма година, велике богиње су харале Семберијом. Сур. Рокови почињу тећи од саопћења, доставе. Мј. 192б. 4. фиг. а. простирати се, пружати се (о путу и сл.). —У равници, међу стрништима ... текла је жељезничка пруrа. Козарч. Ишли смо држећи се правца којим је текао друм Чачак—Краљево. Чол. б. проносити се, ширити се (о гласу, вестима). — Тече глас да су Нијемци ... непријатељи вјере. Нех. 5. фиг. а. ићи глатко, без застоја, без запињања; настављати се једно за другим, низати се. — Није ли текла лекција као вода, било је покоре и лупе. Том. Стих му је текао из пера као да га је унапред смислио. Нуш. Како му само мисли теку. Креш. б. одржавати се, вршити се, развијати се. — Увече је текла жива трговина конзервама меса. Лал. Све до морских врата ... путовање је текло малко досадно. Наз. 6. (често с ген.) постојати, егзистирати; трајати, достајати. — Док један тече, да се терају ... с ТVрцима. Вук. Дивни обичај ... предаваће с ревносно с колена на колено докле тече сунца и месеца. Дом. Борио се док му текло хране и џебане. Мул. 7. хитати, журити, трчати. — Фране, теци онамо и реци Вранићу нека се макне. Кум. 8. фиг. припадати (коме) редовно као утврђен приход, следовати. — Дневницу имате сто франака, у Београду вам тече плата. Каш. Рента не би текла појединим приватницима него држави. Пов. 2. 9. необ. пропуштати насуту течност, цурити (о расушеном бурету или пробушеном суду). Рј. А. 10. стварати, стицати. — Софра тече, али има који ће растећи. Игњ. Тако се води радња, тако тече пара. Маш.