те

те1 (те̏) I. везн. 1. између саставних напоредних реченица указује а. на узрочно-последичну везу онога што је у њима изложено, па. — Распре сјеме посијаше грко, те с њим племе српско отроваше. Њег. Сама се бацила на побожност и милосрдност, те су је у граду већ сматрали светицом. Мар. б. да се другом реченицом износи намера радње исказане првом реченицом. — Хајде да пошљемо Аганлију ... нека иде те их мири. Вук. Сутра, на мој дан рођења, познаници ће долазити те ми честитати. Дом. в. служи као спона између саставних реченица једносмерног значења: па, и. — На огњишту пуцкара ... ватрица, а око ње поседали укућани те разговарају. Вес. Радовала се што је из њене душе нестало сваке бојазни те што ју је заокупило угодно чувство безбриге. Шимун. г. (обично У елиптичним реченицама) казује закључак: дакле, према томе. — Свак ради за се, те и ја. Ћор. Немачки фронт је пробијен и тачно је оно народно: ко губи има права да се љути. Те и Немци. Јак. 2. између зависних и управних реченица а. указује на последичан однос зависне реченице према главној, која садржи неки корелатив (показни прилог, придев и сл.): да. — Старачац је, сух и тако нагрешпане коже на образима и на челу, те му ситно лице више и не изгледа као у жива човјека. Нех. Толико сам и сам писмен те могу без веће сметње пратити вашу мисао. Кол. б. везује поредбене зависне реченице са главним истичући изузетну неједнакост, односно неостварљивост онога што оне казују, због околности изнетих главном реченицом: а камоли, а некмоли. — Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. Ком. Умиру ђенералице младе и зелене, те неће Симка. Рад. Д. в. када се у зависној реченици износи нешто што пр̂оузрокује, условљава радњу или стање изнето у главној реченици: што. — Шта ти је, море, те ћутиш? Вес. Који ти је ђаво те се смијеш! Ћор. г. стоји иза глагола говорења, мишљења, осећања и сл. или иза неких других глагола непотпуног значења, односно иза речи које захтевају ближу допуну, везујући их са исказном реченицом која их допуњује : да, што. — Исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд да би се и убити моrао. Лаз. Л. Сједио је... о десну мајору и чинио се те слуша мајора. Новак. Она нагна Стевана те се ожени. Вес. Ко год дође под Космај ретко те неће изићи и до Гресија. Глиш. Срећа још те сам на ногама имао чизме. Јевт. д. у служби односног везника: који, што. — Чије ово плеће те га гледам? Њег. Многи су га волели, а било их је те га мрзе. Дом. Наши су стари много преводили ... псалме, а особито оне те се зову покорни. В l8s5. 3. а. (обично поновљенођ у причању, за набрајање (најчешће по неком реду, важности и сл.). — Вама прође све време у пићу. Те славе, те преславе, те мобе, те даће: само пијете. Вес. У насловима сваки дан све већа ѐлова, те неки упитници, те ускличници. Кол. б. за везивање истих или сличних речи које се понављају, кад се истиче интензитет или трајност радње или нека друга околност: па. — И још једаред, не дам, те не дам. Кост. Л. Копају те копају, а ти плаћај те плаћај порезе и намете. Вел. П. речца 1. а. у узвичним реченицама, уз упитно-односне заменице и прилоге, често у вези са прилогом »још« и везником »и«, за појачавање, истицање смисла онога што се износи: још. — Је л било боја ... по нашем одласку? ... — Те још каквог боја! Вес. Има и те какве разлике између Грка и Србина. Срем. Да л је писмен? ... — Писмен, те како. Јакш. Ђ. б. за ближе одређивање или истицање онога што је већ исказано: баш, чак, и те како. — Ти се уби, господине? — Јесам, те много. Нен. Љ. И крчма и крчмарица имаху привлачну снагУ, те велику. Мат. в. у вези с речцом »ли«, за појачавање исказа. — Бежи, угурсузе, те ли угурсузе један! Шуб. 2. (често отегнуто: тее) у значењу узвика, износи нијансу бојазни, несигурности у оно што се исказом саопштава, или и потцењивања тога; исп. тхе. — деца, куме? — Те, деца — моја деца? Није свет решето. Глиш. Па ви сте ... онда добро пазарили! — Теее! учини момче и слегну раменима насмехнувши се мало, па оде ... даље. И.