тиката̀кати

тикатакати

Лема

тикатакати

Извор

том 6, стр. 204, редослед 5

в.
оном. ударати, куцати ритмички (обично о сату, часовнику) В. пр. уз гл. им. тикатакање. ти̏кати?, -а̄м несврш. оном. тикатакати.
оном. — ономатопејав. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глагол
в.
В. пр. уз гл. им. ти̏ка̄ње.
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

тиката̀кати, -а̄м несврш. оном. ударати, куцати ритмички (обично о сату, часовнику). В. пр. уз гл. им. тикатакање. ти̏кати?, -а̄м несврш. оном. тикатакати. В. пр. уз гл. им. ти̏ка̄ње.