тѝква
тиква
Лема
тиква
Извор
том 6, стр. 204, редослед 8
- 1.б.
(ген. мн. ти̏ка̄ва̄) а једногодишња баштенска биљка из истоимене породице, са више врста, и плод такве биљке, који служи као храна стоци и људима, а семенке за добивање уља и у народном лекарству Cucurbita (melo)реро; исп. бундева (1), бућа (2). Сим. Реч. б. биљка из исте пор. доле широка, а горе уска, с вратом, која осушена служи као суд за течност (за воду) или (више њих) као помоћно средство за пливање, за одржавање на површини воде lasenaria vulsaris.
botany— Заиштем воде. Дадоше ми једну велику тикву. Нагох је и испразних до половине.
Хвалио се како је с тиквама ... препливао Саву.
- 1.в.
мн. породица којој припадају такве биљке Cucurbitaceae. Терм.
- 3.г.
рђава, незрела лубеница. Р-К Реч.
- 2.а.
фиг. фам. и глава.
pejorative— Одрпани су], боси, гладни, с обријаним тиквама и с прљавим перчинима. Петр.
- 2.в.
Досrа разбијах тикву тим твојим питањима. Матош.
- 2.б.
тикван. Бак. Реч.
- 3.
оно што има облик тикве, што је налик на тикву.
— Има ли на тој тикви месецу људи? И како је месец саrрађен, од чега?
- 4.
боја карте за коцкање (са сликом тикве); исп. бундева (7).
dialectal— Хоћемо ли мало карте? Ево тикве, ево мака!
особа која због свога новца, богатства, сматра себе много вишом, образованијом, отменијом и мудријом него што јесте; пуче , прсла ~ распало се пријатељство, прекинули се добри односи. — По селу букну глас да ће Пантелићи да се деле ... Завидљивци се смејаше и веле: тешто, тешто, пуче тиква! Вес.; сабити кога у тикву умањити, потамнити чију славу, углед; ућуткати кога својом надмоћношћу (знањем, опонирањем и сл.). — Тако ми Венере, постаћу сликар, сабићу у тикву сва мазала млетачка. Кост. Л.; садити с ким тикве удружи- (ва)ти се с ким (обично с рђавом особом). — С људима и с пропалима нећу тикве садити. О-А.; ~ без корена човек без утицаја, без веза. — Ама није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи. Вес.; ~ пошла, ~ дошла каже се за онога који некуд оде и ништа не научи, него се врати као незналица, глуп, онакав какав је и био.
Фразе
бот. бела ~ в. бундева; горка ~ в. дивља тиква; дебела ~ BrVonia alba; дивља ~ BrVonia, В. uioica и Citrullus colocyntlis; тиква водењача (водена, водњача, грљача, винена, пивна) в. тиква (1б); дувати (пухати) у једну (исту) тикву с ким слагати се у мишљењима и поступцима с ким; ко с ђаволом тикве са ди (сеје) о главу му се разбијају (лупају, пУЦају) посл. ко се удружи с рђавом особом, упада у невоље; на дувена (напухана) ~ надмена, охола, ташта особа. — Тикве напухане, а не учени људи! Донч.; покондирена
Изворни текст (OCR)
тѝква ж (ген. мн. ти̏ка̄ва̄) 1. бот. а. једногодишња баштенска биљка из истоимене породице, са више врста, и плод такве биљке, који служи као храна стоци и људима, а семенке за добивање уља и у народном лекарству Cucurbita (melo)реро; исп. бундева (1), бућа (2). Сим. Реч. б. биљка из исте пор. доле широка, а горе уска, с вратом, која осушена служи као суд за течност (за воду) или (више њих) као помоћно средство за пливање, за одржавање на површини воде lasenaria vulsaris. — Заиштем воде. Дадоше ми једну велику тикву. Нагох је и испразних до половине. Вес. Хвалио се како је с тиквама ... препливао Саву. Лаз. Л. в. мн. породица којој припадају такве биљке Cucurbitaceae. Терм. 3. Г. рђава, незрела лубеница. Р-К Реч. 2. фиг. фам. и пеј. а. глава. — Одрпани су], боси, гладни, с обријаним тиквама и с прљавим перчинима. Петр. В. Досrа разбијах тикву тим твојим питањима. Матош. б. тикван. Бак. Реч. 3. оно што има облик тикве, што је налик на тикву. — Има ли на тој тикви месецу људи? И како је месец саrрађен, од чега? Дим. 4. покр. боја карте за коцкање (са сликом тикве); исп. бундева (7). — Хоћемо ли мало карте? Ево тикве, ево мака! Змај.