Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тѝма̄р

мтом 6, стр. 206

тѝма̄р

тимар

Стална адреса

Лема

тимар

Етимологија

Turkish

Извор

том 6, стр. 206, редослед 19

  1. 1.

    неговање, чишћење и уредно храњење (најчешће коња).

    — Одријеши дора са јасала, чудан му је тимар ударио: измио га лугом и сафуном.
    НП Вук
  2. 2.

    коњска опрема, орма. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински
  3. 3.

    феудални посед, лено, спахилук у Турској Царевини; пољско добро, сеоски посед.

    history
    ист. — историјски, историја
    — Још ти ево ари и тимари и ево ти што год имам блаrа.
    НП Вук
    Отишо̂ је Мехо у тимаре.
    НПХ
Изворни текст (OCR)
тѝма̄р, -а́ра м тур. 1. неговање, чишћење и уредно храњење (најчешће коња). — Одријеши дора са јасала, чудан му је тимар ударио: измио га лугом и сафуном. НП Вук. 2. покр. коњска опрема, орма. Вук Рј. 3. ист. феудални посед, лено, спахилук у Турској Царевини; пољско добро, сеоски посед. — Још ти ево ари и тимари и ево ти што год имам блаrа. НП Вук. Отишо̂ је Мехо у тимаре. НПХ.