титрѐике
титреике
Лема
титреике
Извор
том 6, стр. 215, редослед 29
- —
мн. тур. врста женског накита који због своје лакоће титра, трепери, подрхтава.
— Бињиш му је] ... искићен сребрним и позлаћеним плочама и титреикама. Вук. По њему висе саме кристалне титреике и ситни челични ланчићи.
Изворни текст (OCR)
титрѐике, -ӣка̄ ж мн. тур. врста женског накита који због своје лакоће титра, трепери, подрхтава. — Бињиш му је] ... искићен сребрним и позлаћеним плочама и титреикама. Вук. По њему висе саме кристалне титреике и ситни челични ланчићи. Вел.