ти̏тула
титула
Лема
титула
Етимологија
Latin
Извор
том 6, стр. 216, редослед 2
- 1.а.
почасни породични или додељени назив, почасно звање, име које припада некоме по његовом сталежу (гроф, барон и сл.), стечено (академско, научно и др.) звање (доктор, инжењер и др.).
— Богата буржоазија купује земљу и племићке титуле. ОП
- 2.
Наш најмлађи мајстор у шаху Ивков је ... победом у Бирмингену дошао до титуле омладинског првака света. Шах
- 1.б.
реч која се из поштовања и пажње употребљава уз име и у непосредном обраћању.
— При зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице.
- 2.
правн правни разлог, узрок, основ, доказ за правни захтев.
— Код стјецања власништва титула је купопродаја, даровање и сл.
- 3.
заглавље, име, наслов, натпис књиге. Кл. Рј.
Изворни текст (OCR)
ти̏тула ж лат. 1. а. почасни породични или додељени назив, почасно звање, име које припада некоме по његовом сталежу (гроф, барон и сл.), стечено (академско, научно и др.) звање (доктор, инжењер и др.). — Богата буржоазија купује земљу и племићке титуле. ОП 2. Наш најмлађи мајстор у шаху Ивков је ... победом у Бирмингену дошао до титуле омладинског првака света. Шах 1 б. реч која се из поштовања и пажње употребљава уз име и у непосредном обраћању. — При зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице. Уск. 2. правн правни разлог, узрок, основ, доказ за правни захтев. — Код стјецања власништва титула је купопродаја, даровање и сл. Кл. Рј. 3. заглавље, име, наслов, натпис књиге. Кл. Рј.