Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

титули́рати

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 216

титули́рати

титулирати, титулисати

Стална адреса

Лема

титулирати

Варијанте

титулисати, титу̀лисати

Извор

том 6, стр. 216, редослед 6

  1. —

    -ише̄м сврш. и несврш. ословити, ословљавати кога титулом, звањем, да(ва)ти титулу, звање.

    несврш. — несвршени глагол
    — Биљежниковицу је титулирао »милостивом госпођом«. Кол. Сељаци чергаре највише и титулишу: »lајсторе!« a у доброј вољи: »Куме!«
    Јакш. Ђ.
Изворни текст (OCR)
титули́рати, -у̀лӣра̄м и титу̀лисати, -ише̄м сврш. и несврш. ословити, ословљавати кога титулом, звањем, да(ва)ти титулу, звање. — Биљежниковицу је титулирао »милостивом госпођом«. Кол. Сељаци чергаре највише и титулишу: »lајсторе!« a у доброј вољи: »Куме!« Јакш. Ђ.