тѝфуснӣ
тифусни QA: medium
Лема
тифусни
Извор
том 6, стр. 217, редослед 5
- а.
који се односи на тифус, који је заражен тифусом, у коме бораве болесници од тифуса: ~ болесник, ~ грозница, ~ одељење.
- б.
(у именичкој служби) тифусар.
— Једна ручна тестера, једно секирче, доносили су затвор ... или још1 Горе: копање гробова, сахрањивање тифусни2. Ћос.
- б.
Б. ти̑х ген. мн. од показне зам. тај, та, то. и̏х, ти̏ха и тѝха, -о (комп. ти̏шӣ) 1. који је без буке, граје.
— Град је био тих. Тих шгто се тиче градскога живота.
Тиха ... дође ноћ.
2. који се једва чује, низак, пригушен (о гласу, говору).
— Разговор њихов био је тих и дискретан.
Тихи жамор дјеце у ... смијеху допире.
3.
- а.
који се лагано, споро креће, који не прави буку (у кретању, раду).
— И иначе тиха, сад је још тиша у кретању и пословањV. Петр.
- б.
Б. Из тихих вода ... сунце ... на људске оранице сине. М-И.
- б.
који мирује, непокретан.
— Болна слази са танане куле, па се вози по тихом језеру.
4. који се не свађа, који воли слогу, повучен, миран, кротак; скроман.
— Млади Лековић је ти младић. Дед.
- в.
В. Сви су они живјели у почетку тихим и горким животом. Крл. 5.
- а.
који је слабе јачине, умерен, благ.
— Симка остави лонац чорбе да на тихој ватри крчка. Рад.
- д.
Д. Спомињем њезино име с благим, тихим болом. Козарч.
- б.
који се појављује у мањој количини, који није обилан, нагао.
— Прво, најљепше премаљеће с тихим кишама.
Дама, властелинка ... лила је тихе сузе и утирала их марамицом.
6. који делује смирено, умирујући, благ.
— Уђе ... полућелав човјек ... замишљених тихих очИ У.
Фразе
пећи се на тихој ватри бити дуго и стално изложен незгодама, опасностима. — За таквог човека живети у ТVрској значи ... пећи се на тихој ватри. Андр. И.; тиха вода брег рони (дере) в. уз вода (изр.); Тихи океан (оцеан) геогр. део мора између Азије, Аустралије, Америке и нтарктшика.
Изворни текст (OCR)
тѝфуснӣ, -а̄, -о̄ а. који се односи на тифус, који је заражен тифусом, у коме бораве болесници од тифуса: ~ болесник, ~ грозница, ~ одељење. б. (у именичкој служби) тифусар. — Једна ручна тестера, једно секирче, доносили су затвор ... или још1 Горе: копање гробова, сахрањивање тифусни2. Ћос. Б. ти̑х ген. мн. од показне зам. тај, та, то. и̏х, ти̏ха и тѝха, -о (комп. ти̏шӣ) 1. који је без буке, граје. — Град је био тих. Тих шгто се тиче градскога живота. Поп. Ј. Тиха ... дође ноћ. М-И. 2. који се једва чује, низак, пригушен (о гласу, говору). — Разговор њихов био је тих и дискретан. Андр. И. Тихи жамор дјеце у ... смијеху допире. Уј. 3. а. који се лагано, споро креће, који не прави буку (у кретању, раду). — И иначе тиха, сад је још тиша у кретању и пословањV. Петр. Б. Из тихих вода ... сунце ... на људске оранице сине. М-И. б. који мирује, непокретан. — Болна слази са танане куле, па се вози по тихом језеру. Ботић. 4. који се не свађа, који воли слогу, повучен, миран, кротак; скроман. — Млади Лековић је ти младић. Дед. В. Сви су они живјели у почетку тихим и горким животом. Крл. 5. а. који је слабе јачине, умерен, благ. — Симка остави лонац чорбе да на тихој ватри крчка. Рад. Д. Спомињем њезино име с благим, тихим болом. Козарч. б. који се појављује у мањој количини, који није обилан, нагао. — — Прво, најљепше премаљеће с тихим кишама. Матош. Дама, властелинка ... лила је тихе сузе и утирала их марамицом. Л-К. 6. који делује смирено, умирујући, благ. — Уђе ... полућелав човјек ... замишљених тихих очИ У. Сим.