ти́цати

тицати

Лема

тицати

Извор

том 6, стр. 218, редослед 8

—
(имп. ти́чи; прил. сад ти́чӯћи) несврш. и уч. према такнути, таћи.
имп. — императивприл. сад. — прилог садашњег временаприл. — прилогнесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Пододреднице

~ се

1. несврш. и уч. према такнути се, таћи се. — Пролетјеше ... као вијавица и не тичући се ногом земље. Јурк. У ушима ... нешто зуји као далеки ... ро пЧела чија се прозирна крила једва тичу. Лоп. 2. (кога, чеrа) односити се на кога, што, интересовати кога, марити за кога, што. — Зовне још људе којих ће се највише тицати бесједа. Лаз. Л. У први мах није га се доrађај ништа тицао. Киш. ТиЧ— 6. птич

несврш. и уч. према такнути се, таћи се.(кога, чеrа) односити се на кога, што, интересовати кога, марити за кога, што.птич

Изворни текст (OCR)

ти́цати, ти̑че̄м (имп. ти́чи; прил. сад. ти́чӯћи) несврш. и уч. према такнути, таћи.